Почеле припреме за јесењу сјетву: Дужина бразде зависи од подстицаја

Анита Јанковић-Речевић
Почеле припреме за јесењу сјетву: Дужина бразде зависи од подстицаја

Бањалука - Ратари широм Српске ових дана припремају оранице за јесењу сјетву, али дужину бразде на којој ће засијати пшеницу, најважнију озиму култура, још опрезно мјере, јер, како кажу, не знају колику ће подршку добити од ресорног министарства.

Радови у пољу почели су прије десетак дана. Уљана репица на многим парцелама већ је засијана, а припрема се и земљиште за сјетву јечма.

Произвођачи истичу да им временске прилике иду на руку, а задовољни су и јер репроматеријал није поскупио. Оно што их мучи је питање на колико хектара засијати пшеницу, житарицу чија је производња већ годинама неисплатива, а ситуација би, како кажу, наредног прољећа могла бити и гора ако не буде субвенција од пет фенинга по килограму.

Предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача РС Стојан Маринковић каже да ће због такве ситуације дужину овогодишње бразде под хљебним житом одредити висина подстицаја. 

- Упутили смо допис ресорном министарству тражећи да нам јасно кажу да ли ће овогодишња продата пшеница бити субвенционисана да би пољопривредници знали на чему су. Уколико те субвенције не буде, судећи према реакцијама ратара, сјетвене површине ће ове године бити знатно мање - рекао је Маринковић.

Он је истакао да је цијена пшенице на тржишту изузетно ниска те су пољопривредници раније опстајали захваљујући управо подстицајима Републике.

- У РС смо до сада имали највећу подршку у региону када је у питању производња пшенице. Не тражимо да и даље буде највећа, али не би било добро да останемо без премије - казао је Маринковић.

Да ће површине под пшеницом ове јесени бити засигурно мање него лани тврди предсједник Удружења пољопривредника села Семберије Бошко Радић.

- Ратари се посљедњих година све рјеђе упуштају у производњу пшенице и окрећу се садњи других култура које су исплативије. Уколико се тај тренд настави мораћемо повећати увоз пшенице што ће утицати на поскупљење брашна и хљеба - категоричан је Радић.

Из ресорног министарства истичу да произвођачи пшенице не треба да се брину јер ће и у 2020. години наставити да им пружају подршку.

- На који начин ће бити подржани знаће се када будемо припремали правилник за подстицаје за идућу годину, али свакако не треба да се брину јер подршка неће изостати - увјеравају у Министарству пољопривреде.

Додају да је произвођачима пшенице по разним основама ове године исплаћено око седам милиона КМ, што је око десет одсто аграрног буџета, а што је како кажу, више него коректна подршка имајући у види да треба да подрже и друге врсте биљне и сточарске производње.

- На консултацијама за израду правилника за ову годину које су одржане у фебруару договорено је да се на терет издвајања за текућу производњу повећају издвајања за капитална улагања и представници ратара су се сложили. Према том договору министарство је одобрило све захтјеве и за набавку трактора и механизације, те друга капитална улагања, да би свима изашли у сусрет. Издвојили смо и више средстава од првобитно планираних - казали су у ресорном министарству. 

 

Преваранти

У Министарству пољопривреде истичу да су прољетос у провјерама сјетвених површина пријављених под усјевом меркантилне пшенице открили 20 пољопривредника који су изнијели неистините податке.

- Пријавили су веће сјетвене површине него што је стварно стање на терену због чега им је одређен пасиван статус на двије године. За то вријеме не могу остварити право на подстицаје и друге мјере подршке - појаснили су у министарству. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана