Пакети помоћи за јачање женског предузетништва

Анита Јанковић Речевић
Пакети помоћи за јачање женског предузетништва

БАЊАЛУКА - Женама са подручја сарајевско-романијске регије биће подијељено око 200 пакета са пилићима и концентратом, док ће два удружења из тог краја добити по 3.000 КМ за набавку репроматеријала, што ће подстаћи женско предузетнишво.

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да у сарадњи са Џендер центром РС и организацијом УН Њомен с циљем оснаживања жена на селу реализују пројекат “Родно одговорно буџетирање” на подручју сарајевско-романијске регије, чија је вриједност 26.000 КМ.

- Око 20.000 КМ уложићемо у набавку око 200 пакета који ће садржавати 15 товних пилића и 110 килограма концентрата. Вриједност једног пакета је око 100 КМ и биће подијељени женама у Сокоцу, Палама, Источном Новом Сарајеву и Хан Пијеску - рекла је виши стручни сарадник за задругарство и савјетодавство при Министарству пољопривреде РС Дрена Ђукић.

Она је истакла да ће у склопу пројекта удружења “Женски интерактивни ресурсни центар” из Источног Новог Сарајева и “Романијски скоруп-кајмак” добити по 3.000 КМ.

- Удружење “Романијски скоруп-кајмак” око којег се окупљају 24 жене новац ће искористити за набавку 20 канти за млијеко, што ће им помоћи у испуњавању хигијенских услова при продаји кајмака. “Женски интерактивни ресурсни центар” новац ће искористити за куповину вуне, од које ће жене на селима плести традиционалне приглавке - казала је Ђукићева.

Предсједница удружења “Романијски скоруп-кајмак” Неда Марковић каже да је женама са села свака помоћ добродошла.

- Канте које ћемо добити су израђене од високо квалитетног инокса и само једна кошта 145 КМ. Пластика је кратког вијека, а ове ћемо моћи користити док смо живе - рекла је Марковићева.

Према њеним ријечима производња димљеног романијског кајмака захтијева много рада и труда.

- Килограм нашег надалеко чувеног кајмака кошта 20 КМ, што је више него јефтино када се узме у обзир колико рада уложимо у производњу, нарочито јер је потребно много буковог дрвета за димљење. Изрекламирали смо и заштитили наш кајмак да бисмо очували традицију, тако да нам ни купаца не мањка - казала је Марковићева.

Извршна директорица “Женског интерактивног руралног центра” Милена Регоја истиче да је ова организација покренула иницијативу за уврштавање сарајевско-раманијских шарених чарапа на листу свјетске баштине УНЕСКО-а.

- С тим у вези имамо двије компоненте, од којих је једна да жене плету те традиционалне приглавке и креирају туристички производ, тако да нам је подршка за набавку вуне веома добродошла. Захваљујући овом пројекту жене ће моћи нешто да зараде, али и да се креативно изразе и на неки начин добију психо-социјалну помоћ, јер је плетење такозвана јога за мозак - рекла је Регоја и додала да удружење на простору од Фоче до Власенице броји 120 чланица.

Епидемија

Дрена Ђукић каже да је првобитни план био да у склопу пројекта буде одржано више едукативних обука за жене на селу, али да је због епидемије вируса корона одлучено да  помоћ буде финансијска.

- Представници УН Њомена су одлучили да преостала средства из пројекта уложимо у нешто што би највише помогло женама на селу, тако да смо се одлучили за измјену пројекта - рекла је Ђукићева.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана