Омбудсман за дјецу: Помјерити старосну доб за усвајање дјеце на 10 година

Срна
Омбудсман за дјецу: Помјерити старосну доб за усвајање дјеце на 10 година

БАЊАЛУКА - Омбудсман за дјецу Републике Српске Гордана Рајић рекла је данас у Бањалуци да је препрека да се повећа број усвојене дјеце добна граница, која је сада пет година, те најавила измјену Породичног закона у том правцу, истичући да ће ова граница бити повећана на 10 година.

Она је рекла да, према подацима ресорног министарства, годишње у Републици Српској буде усвојено тек двоје до четворо дјеце. Рајићева је новинарима пред почетак округлог стола "Заштита права дјетета у алтернативној бризи" истакла да је хранитељство један од најадекватнијих видова збрињавања дјеце без родитељског старања.

Она је истакла да хранитељство дјетету омогућава да одраста у породичном окружењу које ће знатно утицати на развој његових способности и компетенција за самосталан живот.

Рајићева је рекла да се Омбудсман за дјецу уназад неколико година бавио проблематиком дјеце без родитељског старања, с обзиром на то да ова дјеца и по Уставу уживају посебну заштиту.

"Знамо да дијете има право на живот у породици, али у случају када то није могуће неопходно је да му се обезбиједи адекватан алтернативни смјештај.

Приликом доношења одлуке о избору алтернативног смјештаја, први корак чини Центар за социјални рад и битно је да они предузму све мјере како би интерес дјетета био и остварен", каже Рајићева. Она је истакла да је јако битно да када се дијете једном смјести у установу збрињавања, прати какав је даљи његов положај.

"Нажалост, у највећем броју случајева када дијете једном буде смјештено у установу оно ту остаје годинама", истиче Рајићева.

Рајићева додаје да центри за социјални рад најчешће не преиспитују ту одлуку, иако би она требала да буде привременог карактера. "За вријеме тог алтернативног смјештаја треба да се ради на повратку дјетета у биолошку породицу или на тражењу неког другог облика збрињавања.

Најпожељнији облик алтернативног збрињавања је хранитељство, а посебно специјализовано, којег ми, нажалост, имамо у јако малом броју", каже Рајићева.

Она је рекла да је потребно радити на промоцији хранитељства, те обезбиједити одређене бенефиције хранитељима, како би се што више подигла свијест за најадекватнији алтернативни облик за дјецу без родитељског старања. Рајићева је рекла да су кроз разговор са дјецом у алтернативној бризи дошли до сазнања да су у принципу дјеца задовољна алтернативном бригом, али да је највећи проблем комуникација са стараоцима. Она је истакла да је јако битно да дјеца која су смјештена у установу алтернативног збрињавања имају израђен индивидуални план и програм бриге.

Осврћући се на усвајање дјеце и добну границу, која је препрека да се повећа број усвајања дјеце, Рајићева је најавила измјену Породичног закона у том правцу, истичући да ће добна граница са пет бити повећана на 10 година. Она је рекла да се, према подацима ресорног министарства, годишње у Српској усвоје два до четири дјетета. Психолог Центра за социјални рад Приједор Зора Марјановић Марић рекла је да је 18 дјеце у хранитељским породицама, док је 15 дјеце која су смјештена у Дому за дјецу без родитељског старања "Рада Врањешевић" у Бањалуци.

Она је истакла да је врло важно пронаћи најадекватнији облик смјештаја за дјецу без родитељског старања.

"Хранитељство је облик који се фаворизује, али увијек имамо мањак хранитељских породица", рекла је Марићева. Она је рекла да људи често имају недоумицу шта ако се емотивно вежу за ту дјецу, како ће поднијети уколико се од њих раздвоје, подсјетивши да је хранитељство привремени облик збрињавања.

"Сматрамо да је недостатак информисаности разлог зашто људи нису више укључени и зашто се више не пријављују", рекла је Марићева. Говорећи о усвајању дјеце, Марићева је навела да су прописи ти који ограничавају процес усвајања, истичући да су најчешће те препреке на страни дјетета.

"За потпуно усвојење је добна граница пет година. Послије тога није више могуће засновати потпуно усвојење, али исто тако често препреку представља чињеница да уколико родитељ не да своју сагласност, није могуће засновати потпуно усвојење", рекла је Марићева.

Она каже да су тешко остварљиви сви потребни услови, те да су због тога усвојења и ријетка и тешко остварљива.

"Има их, али не онолико колико би то било потребно и пожељно", каже Марићева и додаје да су у Центру за социјални рад у Приједору у посљедњих пет година имали свега два усвојења.

Округли сто на тему "Заштита права дјетета у алтернативној бризи" организовао је Омбудсман за дјецу Републике Српске поводом обиљежавања Недјеље дјетета, а на њему ће бити презентовани резултати истраживања Посебног извјештаја о праву дјетета које се налази у стању социјалне потребе на смјештај у установу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана