Одгођено плаћање закупа земљишта, бесплатни пакети за сјетву

Анита Јанковић Речевић
Одгођено плаћање закупа земљишта, бесплатни пакети за сјетву

БАЊАЛУКА - У кризним временима производња хране је најважнија у сваком друштву, а како поврћа и житарица не би мањкало на трпезама грађана Српске, потрудиће се домаћи пољопривредници који ове године могу рачунати на знатно већу подршку него раније.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС донијело је сет мјера како би произвођаче хране, који се ових дана убрзано припремају за прољећну сјетву, стимулисало да засију што више ораница. 

Републички штаб за ванредне ситуације донио је одлуку да се одложи плаћање концесионе накнаде и закупнине за коришћење пољопривредног земљишта у својини РС за три мјесеца, а једна од најважнијих мјера је додатни регрес за набавку домаћег сјемена у висини од 50 одсто од његове цијене.

Како би подстакли омасовљење производње, у Министарству пољопривреде кажу да су преусмјерили и 2,2 милиона КМ кредитних средстава текућег ИФАД Пројекта унапређења конкурентности у руралним подручјима. Циљ те мјере је успостављање прехрамбене безбједности широм РС путем подјеле сјеменских пакета за потребе малих пољопривредних газдинстава.

- Министарство ће финансирати цијели износ пакета да би се подстакла производња што већих количина пољопривредних производа за властите потребе. Пакети подршке садрже ђубриво, сјемена и сјеменски материјал основних повртарских култура, што је довољно за заснивање производње на пола дунума земљишта. Подјелом бесплатних пакета вриједних 252 КМ планирано је да се обухвати 9.000 малих газдинстава - рекли су у Министарству пољопривреде и додали да ће општинске службе у сарадњи са републичком савјетодавном службом бити укључене у избор корисника и организацију саме дистрибуције сјеменских пакета. 

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Борис Пашалић рекао је да ће субвенције бити омогућене и за 5.373 газдинства која су имала дугове и била искључена из система подстицаја, као и да је обезбијеђено 60 милиона КМ из средстава ИРБ-а за повољне кредите у пољопривреди и седам милиона КМ из Партнер фонда. Додао је да је упутио допис свим локалним заједницама да креирају своје мјере како би била омасовљена сјетва, нагласивши да произвођачи немају проблема при набавци репроматеријала.

Пашалић увјерава и да су залихе меса, пшенице, млијека и прерађевина од воћа и поврћа задовољавајуће.

- Набавићемо 15.000 тона пшенице, 10.000 тона кукуруза и 5.000 тона соје. То нам је довољно за ову годину - истакао је Пашалић.

Шеф Завода за кукуруз на Пољопривредном институту РС Славко Радановић каже да су домаће сорте и хибриди које узгаја Институт врхунског квалитета.

- Када се говори о квалитету сјемена прије свега се мисли на енергију клијања и клијавост, а она је код нашег кукуруза изнад 97 одсто и соје исто тако - рекао је Радовановић и додао да је Институт на тржиште већ избацио око деведесет одсто расположивог сјемена кукуруза, а соје око 70 одсто, те да ће преостале количине бити допремљене у пољопривредне апотеке наредних дана.

Ратар из Лијевча поља Душко Бањац ове године планира да житарицама и поврћем засије око 14 хектара земљишта, два хектара више него лани.

- Како ствари стоје, сви ћемо појачати сјетвене површине и то је у Лијевчу већ видљиво јер људи ужурбано обрађују њиве. Кромпир ћу засијати на пет хектара, купус на четири, а остало су пшеница, кукуруз и јечам. Мјера о јефтинијем домаћем сјемену је одлична јер, осим што ће добро доћи нама произвођачима, стимулише и сјеменску производњу, која у Српској није развијена - рекао је Бањац.

 Дрвопређађивачи

Министар Борис Пашалић истакао је да на олакшице могу рачунати и дрвопрерађивачи јер је велики број њих везан за тржиште Европске уније и сада имају проблем са извозом.

- Омогућили смо им да, уз добро образложење, дрвне сортименте плаћају одгођено на 30 дана, а до сада су плаћали авансно - рекао је Пашалић.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана