Обиљежено 105 година од интернације Срба у први организовани логор у Европи: 12.000 жртава обавезује на незаборав

Срна
Обиљежено 105 година од интернације Срба у први организовани логор у Европи: 12.000 жртава обавезује на незаборав

ДОБОЈ - У Храму Светих Петра и Павла у Добоју јутрос је служен помен за Србе страдале у добојском логору у оквиру обиљежавања 105 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи у којем је живот изгубило 12.000 људи.

Свештеник Мирко Николић рекао је да су жртве добојског логора у периоду од 1915. до 1917. године заслужиле да буду уврштене у ред светих српских мученика и да не буду заборављене.

Он је навео да жртва страдалих у добојском логору обавезује на непрестано окупљање на мјесту гдје почивају њихове кости и мјесту њиховог страдања како би се сјећање на њихове муке и патње преносило и на младе нараштаје.

Свештеник Дајан Трифуновић рекао је у бесједи у да се, према хришћанским начелима, данас треба сјетити, смоћи снаге у благости и поменути и њихове џелате.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић рекао је да је добојски логор формиран због намјере Аустроугарске да затре национални идентитет српског народа и формира "босанску нацију", те да је план о стварању такве нације и данас присутан.

- Аустроугарска власт је на данашњи дан прије 105 године у Добоју формирала први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека кроз који је прошао 45.791 логораш и који је био намијењен искључиво за Србе - подсјетио је Милуновић.

Он је навео да су Аустроугари покренули етничко чишћење уз ријеку Дрину с намјером да у тај празан простор населе несрпско становиштво, а Србе са тог подручја интернирају у овај логор, а касније и у друге концентрационе логоре.

Милуновић је прецизирао да је кроз добојски логор прошао 45.791 логораш, од чега је 33.699 са подручја БиХ, а остали из Србије и Црне Горе.

Он је навео да је план асимилације Срба и стварање "босанске нације" и данас присутан.

- То је видљиво на многим нивоима гдје се покушавају централизовати многа овлашћења која има Република Српска и довести до унитарне и централизоване БиХ, у намјери да се Србима покуша укинути етнички, културни, вјерски и политички идентитет - изјавио је Милуновић.

Милуновић је указао на постојање таквих намјера и да је Република Српска једини оквир у коме Срби на овим подручјима могу бити слободни.

Вијенце на споменик "Добојски логор 1915-1917", који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице, у име институција Републике Српске положили су министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић и посланик у Народној скупштини Српске Срђан Тодоровић.

Вијенце је положила и делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, Генералног конзулата амбасаде Републике Србије у Бањалуци, руководства града Добоја, те удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

Делегације су претходно положиле вијенце код Спомен-костурнице у добојском Саборном храму Светих апостола Петра и Павла, а свештенство добојског Архијерејског намјесништва служило парастос за страдале.

Према подацима из књиге "Добојски логор" аутора Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживјелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње добојске жељезничке станице, а заробљени Срби били су смјештени у дрвеним баракама, у којима су претходно угинули коњи аустроугарске војске од заразне болести сакагије.

Добојски логор, који је у Првом свјетском рату формирала Аустроугарска, био је прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе.

Од 1915. до 1917. године кроз логор у Добоју је, према процјенама, интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је 12.000 страдало.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана