Обиљежен дан Пете козарске и 43. моторизоване бригаде

Срна
Foto: Срна

ПРИЈЕДОР - У Приједору је данас обиљежено 30 година од оснивања ратних бригада - Пете козарске и 43. моторизоване.

Тим поводом у Цркви Рођења Пресвете Богородице на Пашинцу служена је литургија и парастос, а код споменика "За крст часни" и у Спомен-соби у касарни "Жарко Згоњанин" положени су вијенци.

Градоначелник Приједора Далибор Павловић рекао је да су приједорске бригаде имале више од 17.000 бораца и прешле пут дужи од 12.000 километара бранећи град и Републику Српску, без иједне мрље у својој витешкој борби.

"То нам довољно говори о каквим се људима, борцима и јунацима ради. Данас обиљежавамо њихов дан јер то је најмање што можемо учинити за борце који су изгубили животе стварајући и бранећи Републику Српску. На нама је да чувамо сјећање на погинуле борце и да се вјечно захваљујемо њима, њиховим породицама и преживјелим борцима који су створили Републику Српску и бранили град Приједор", изјавио је Павловић новинарима.

Предсједник Борачке организације града Приједора Зоран Предојевић навео је да је ратни пут ових јединица био посут трњем, од западне Славоније и до одбране свога града 30. октобра 1995. године, те да је живот изгубило 575 бораца.

"У том броју је седам одсто несрба. Биле су то мултиетничке јединице, а нисмо били агресори, нисмо били они који нападају Приједор не знам одакле, него смо бранили свој град и одбранили као и 30. маја 1992. године. Ово је наш град и ово је наш датум који ћемо дуго година обиљежавати", рекао је Предојевић.

Он је истакао да је порука данашњег дана - "Десило се, не поновило се!".

"Свако онај ко жели рат, нека се њему деси, а нас нека пусти. Ја омладини желим да се у овом граду осјећа добро, а политици поручујем да се обезбиједи лагоднији живот, да се нађу радна мјеста и да нам омладина остане на овим просторима", поручио је Предојевић.

Остоја Барашин био је начелник штаба, а потом и командант Пете козарске бригаде која је постојала у ЈНА као резервни састав, његујући у то вријеме традицију Пете козарске партизанске бригаде, а која је у одбрамбено-отаџбинском рату морала постати и ратна, уз неопходно додатно попуњавање људством и техником, прешавши ратни пут од западне Славоније 1991. до санског ратишта 1995. године.

"На том дугом ратном путу извршили смо све задатке, прије свега у настанку, а онда и у одбрани Републике Српске. Оставили смо огроман траг. Морамо бити поносни на ратни пут Пете козарске и ово што данас овдје радимо је да не заборавимо дуги и тешки ратни пут, да се присјетимо због чега се ратовало и да чувамо те тековине које смо стекли у рату", поручио је Барашин.

Борислав Бојић био је командант више ратних јединица различитих нивоа.

"Мени је била част, а и понос, што сам имао прилику да командујем, потпуно сам сигуран, најбољом јединицом тога ранга у Војсци Републике Српске и могу да кажем да јединице у којима сам био и борци са којима сам ратовао су заиста показали да ни на једном фронту нисмо изгубили ниједну битку и да смо ратовали у складу са Женевском конвенцијом", навео је Бојић.

Он је нагласио да одаје дужно поштовање жртвама и погинулим борцима који су страдали у рату.

"Приједорске јединице су показале да су широм Републике Српске стајале у одбрану српског народа, посебан допринос дале у одбрани града, оцртале границе западног дијела Републике Српске и показале да могу зауставити продор више војски када је дошло до пада Републике Српске Крајине - Хрватске војске, ХВО-а и такозване Армије БиХ, које су биле подржане НАТО-ом", рекао је Бојић.

Горан Згоњанин био је припадник извиђачко-диверзантске јединице Зорана Карлице.

"Данас смо ту да се подсјетимо свега што смо прошли, наших погинулих, рањених, наших бораца који су у врло тешкој ситуацији, тешкој кризи", поручио је Згоњанин.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана