Нови закон о легализацији стиже пред

ATV
Нови закон о легализацији стиже пред

Бањалука - Објекти изграђени без грађевинске дозволе, којих још има неколико хиљада широм Републике Српске - добиће још једну шансу за легализацију. Нови Закон о легализацији бесправно изграђених објеката ће се наћи пред посланицима на сљедећој сједници парламента Српске, и то по хитном поступку.

Сребренка Голић каже да су од њеног министарства социјалне категорије тражиле да се рок продужи - и то углавном породице погинулих бораца и ратних војних инвалида.

“Рачунам да ће се након усвајања овог закона тај процес наставити и да ће првенствено ове категорије које највише тиште и који су изградили бесправно објекте, а не могу да дођу до имовине, да књиже своју имовину - да ћемо на овај начин ријешити. И по ранијем закону и по садашњем закону, објекти који су рађени за комерцијалне потребе плаћају пуну цијену”, каже Сребренка Голић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС.

Циљ новог закона је да се што више објеката легализује, јер је крајње вријеме било да држава и локалне заједнице почну убирати приходе и на тим објектима, кажу у требињском Одјељењу за просторно уређење. Начелник Одјељења Марко Рикало, који је учествовао у изради закона, тврди да је закон био пријеко потребан, јер је остало превише објеката који још немају дозволу.

“Легализације по повластицама више неће бити. Сви објекти до 400 квадратних метара ће плаћати ренту и трошкове уређења по стандардним процедурама, без икаквих умањења, док је новина у овом закону да ће објекти преко те бруто корисне површине плаћати додатну накнаду од 20 одсто”, рекао је Марко Рикало, начелник Одјељења за просторно уређење Требиња.

Локалним заједницама је ипак остављена могућност да дају олакшице породицама погинулих бораца, ратним војним и цивилним инвалидима. Град са највише легализованих објеката у Републици Српској је Бањалука, израчунали су у министарству за просторно уређење. У бањалучкој Градској управи кажу да су претрпани захтјевима, али раде најбоље што могу.

“Што се нас конкретно тиче, то је врло велики број захтјева. Тако да су референти који раде са захтјевима затрпани, сваки радник има да обрађује преко 1.000 захтјева. А што се тиче странака, највећи проблеми су имовинско-правне природе и одступање од важеће просторно-планске документације”, рекао је Вук Вишекруна, шеф Одсјека за легализацију у Градској управи Бањалука.

Посљедњи рок за легализацију је истекао још 31. децембра 2016. године, а многи су га схватили олако, и мислили да ће након њега имати још времена за пријаву.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана