Новац стиже из аграрног буџета на више адреса

Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, од укупно 180 милиона марака, за подршку текућој производњи биће издвојено 108,52 милиона КМ што је за 69 одсто више него лани, за подршку дугорочном развоју 57,07 милиона, што је за 113 процената више, док је за системске мјере планирано 14,4 милиона КМ, односно за 53 одсто више него у прошлој години.

Посматрано по секторима, директна подршка сточарској производњи повећана је за 54 одсто. Премија за приплодну стоку увећана је за 128 процената, а за производњу меса за 83 процента.

Осим тога, наводе у ресорном министарству, подршка производњи млијека већа је за 37 одсто, а односи се на 0,25 КМ по литри и 200 КМ по грлу.

Директна подршка биљној производњи већа је за 56 одсто.

- Регрес по литру дизел горива повећан је са 0,50 на 0,70 КМ, док је суфинансирање капиталних инвестиција повећано са 30 на 40 одсто фиксног поврата односно 50 одсто за брдско-планинско подручје и младе на селу - навели су за “Глас” у Министарству пољопривреде.

Иако нису добили баш све што су тражили и сматрају да и од бољег увијек може боље, произвођачи су задовољни овогодишњим повећањем буџета.

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић рекао је за “Глас Српске” да произвођачи увијек желе више, али да је добро што је износ намијењен за подстицаје у воћарству дупло увећан.

- На рачунима воћара ове године наћи ће се дупло више новца, јер је премија за произведено и продато воће увећана са 2,1 на 4,2 милиона марака. Смањени су доњи лимити за воће како би и мали произвођачи могли да остваре подстицаје, тако да ће сада сигурно бити обухваћено више воћара. Осим тога добићемо и садни материјал, око 100.000 садница - рекао је Дојчиновић.

Једино са чим нису задовољни, додао је, је­ то што су тражили учешће државе од 70 одсто за осигурање воћњака од мраза.

- Нисмо добили то, међутим министар је обећао око 65 одсто за те намјене, те да ће бити донесена уредба док се види колико ће се произвођача пријавити. Иначе, осигурање по једном хектару је од 10.000 до 12.000 марака - објаснио је Дојчиновић.

Добрим дијелом задовољни су и узгајивачи свиња.

- За крмаче смо лани имали 95 марака по грлу, док је за ову годину планирано до 250 марака по грлу - истакао је предсједник Удружења узгајивача свиња РС Мишо Маљчић, нагласивши да на те износе немају никакву примједбу.

Оно са чим нису задовољни јесте чињеница да товљеници узгојени од увозне прасади и они од домаће прасади имају исти подстицај, што, како каже, не би смјело бити исто.

Предсједник Савеза удружења пчелара РС Дамир Барашин рекао је “Гласу” да ће пчелари добити 1,5 милиона КМ што је за 600.000 КМ више у односу на прошлу годину.

- Колико ће свако добити по кошници зависиће од броја пријављених пчелара. Новина у односу на прошлу годину је то што је лани важило правило да је минимум 50 кошница да би пчелар могао добити подстицај, а у новом правилнику предвиђено је 30 кошница и више. На тај начин биће повећан број пчелара који ће остварити право на подстицај, али износ по кошници неће се много повећати, можда за осам до девет марака - рекао је Барашин.

Иако још не знају коначну цифру којом ће бити подржана повртарска производња, повртари очекују минимум дупло више од лањских 1,8 милиона марака.

- Премија је лани била 0,15 КМ по килограму, а сада је повећана на 0,20 КМ - рекао је предсједник Удружења повртара РС Дарко Илић.

Рурални развој

У Министарству пољопривреде истичу да су поред постојећих уведене и нове мјере руралног развоја и то подршка тржишној инфраструктури, локалним заједницама за развојне пројекте, развоју руралног туризма, те подршка младима у руралном подручју кроз капиталне инвестиције.

Мјере попут самозапошљавања агронома, жена на селу, те подршке за новорођено дијете у руралном подручју и подршке руралном предузетништву задржане су јер су, како су навели, имале снажан ефекат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.