Немогуће је да утичемо на климу, али можемо да јој се прилагодимо

Упркос томе што су већини грађана на помен климатских промјена прве асоцијације разорни цунамији или неке друге природне катастрофе, права истина је да су за све те природне катастрофе најодговорнији једино и искључиво људи који никако да прихвате глобални еколошки мото да “планету нисмо наслиједили од предака, већ посудили од потомака”.

Декан Природно-математичког факултета у Бањалуци Горан Трбић објашњава да је људска активност основни узрок климатских промјена у које се убраја и најтоплији октобар у посљедњих неколико деценија. Он објашњава да сагоријевање фосилних горива, прије свега угља и нафте повећава концентрацију угљен-диоксида, метана и осталих гасова у атмосфери и изазива ефекат стаклене баште.

- Примарно, тај ефекат је добар и без њега не би био могућ живот на земљи, али прекомјерна концентрација штетних гасова условила је то да атмосфера не може да се расхлади, што доводи до глобалног повећања температура и промјене свих осталих климатских фактора - каже Трбић.

Према његовим ријечима, евидентно је да се клима промијенила и то осјећамо на нашем простору, јер су просјечне температуре у БиХ веће за један до један и по степен, а повећање температуре је главни параметар и окидач који мијења остале климатске елементе.

- Повећава се испаравање, а повећане количине водене паре мијењају енергетски биланс атмосфере што директно утиче на другачији начин излучивања падавина, односно чешћу појаву и суша и поплава - каже Трбић. 

Посљедице

Клима је динамична и мијењала се кроз историју, али он истиче да је човјек довео до незапамћених промјена климе, поготово за посљедњих 20 година. Он понавља да је све то резултат емисије штетних гасова, истичући да је учешће БиХ у укупној емисији занемарљивих 0,1 одсто, али да упркос томе ми трпимо велике посљедице.

- Борба против климатских промјена и њених посљедица иде у два правца. Један је заустављање раста емисије штетних гасова, али с обзиром на минорну улогу БиХ у томе, за нас је много важнији други правац, а то је прилагођавање на новонастале климатске услове. То најконкретније значи да усљед промјена које узрокују веће падавине, ми морамо радити веће одводне канале. Незапажено је прошло да је у мају ове године водостај Врбаса био на историјском нивоу одмах иза оног из 2014. године, али поплава није било захваљујући томе што се реализује пројекат подизања обалоутврда и чишћења корита вриједан пет милиона КМ који се финансира уз помоћ Глобалног фонда за заштиту животне средине (GEF) - објашњава Трбић.

Он додаје да упркос свим упозорењима климатски сценарио предвиђа тренд раста емисија штетних гасова, а са тим и пораст температура, што ће неминовно довести до несташице воде и огромног притиска на водне ресурсе.

- На глобалном нивоу је тај проблем схваћен много озбиљније него код нас. Ангела Меркел је рекла да ће Њемачка повећати издвајања са двије на четири милијарде долара за Зелени климатски фонд и пројекте смањења емисије штетних гасова. Нажалост, климатске промјене се дешавају брже него што се политичари договарају, а ми и даље недовољно озбиљно схватамо о каквим промјенама се ради и понашамо се као да се то не односи на нас и не дешава нама. Зато сматрам да треба ујединити и академску заједницу и креаторе политике и медије да се ова прича више и боље промовише - каже Трбић.

Ипак, пошто је као експерт укључен у борбу против климатских промјена, он признаје да се увјерио да је то ријетка, ако не и једина област у вези са којом ствари у БиХ функционишу без било каквог трвења и варница између Сарајева, Бањалуке и Мостара.

Сагласност свих страна

Највеће заслуге за то има Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске које представља такозвану фокалну тачку за цијелу БиХ када се ради о овом најкрупнијем глобалном проблему којем је била посвећена и овогодишња Генерална скупштина Уједињених нација.

У вријеме када су због неформирања власти на нивоу БиХ готово сви политички процеси закочени, а као главни проблем се поставља Акциони национални план за НАТО (ANP), прилично трагикомично дјелује чињеница да у вези са Планом прилагођавања на климатске промјене у БиХ (NAP) постоји апсолутна сагласност свих страна унутар БиХ.

Према објашњењу министарке Сребренке Голић БиХ је у септембру 2000. године ратификовала Оквирну конвенцију Уједињених нација за климатске промјене (UNFCCC) и показује да жели да има активну улогу у борби против климатских промјена.

- Утицај БиХ на климатске промјене је безначајан, али су негативне посљедице веома изражене. Од 2000. године имали смо пет сушних година (2000, 2003, 2007, 2011. и 2012) и пет поплавних година (2004, 2006, 2009, 2010. и 2014), а све то је резултат глобалних климатских промјена. Осим екстремних суша у 2012. и 2013. години забиљежени су и топлотни таласи са високим тропским температурама, а почетком 2012. и талас велике хладноће, као и појава олујних вјетрова половином 2012. године - прецизира Голићева.

Она истиче да се врло посвећено ради на извршавању својих обавеза у складу са Оквирном конвенцијом, додајући да је законодавство усклађивано са европским и да ће се то наставити све док се не достигне потпуна хармонизација прописа.

- Од 2010. године усвојена су три NAP-а, а у току је израда и четвртог, као и два двогодишња извјештаја о емисијама гасова стаклене баште, а спроводи се читав низ пројеката с циљем смањења и што је много значајније прилагођавања на климатске промјене. Посљедице које климатске промјене изазивају по економију и што је најтрагичније, по људске животе, упућују на то да је неопходно да се окренемо обновљивим изворима енергије, што ће нас окренути ка зеленој економији и строго контролисаним емисијама гасова - каже Голићева.

Када је у питању заштита животне средине, она истиче да су односи унутар БиХ веома добри, што потврђује и директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност РС Срђан Тодоровић који каже да се захваљујући управо ангажману министарке Сребренке Голић не дозвољава пренос надлежности.

- Механизам координације у овој области функционише без проблема, а што се тиче међународних контаката, министарство досљедно испуњава своју улогу фокалне институције, поштујући уставне надлежности и уставно уређење БиХ - каже Тодоровић.

Блокада

Он истиче и да је из Зеленог климатског фонда одобрен пројекат за БиХ од 17,3 милиона долара за енергетску ефикасност јавних објеката, као и да је Српска добила десет милиона евра бесповратних средстава од Њемачке развојне банке (KfV).

- Нажалост, све та средства су блокирана због застоја у функционисању власти на нивоу БиХ. Али за то нису одговорни они људи и институције унутар БиХ које се баве питањем климатских промјена, јер је сарадња изузетно коректна и нема никаквих међусобних проблема - каже Тодоровић.

Признање БиХ по питање борбе против климатских промјена уочи недавне сједнице Генералне скупштине УН ауторским текстом дала је и резидентна представница UNDP-а у БиХ Стелијана Недера.

- Заједно смо на добром путу, али потребне су већа амбиција и брзина, и то одмах. БиХ може имати значајну улогу у глобалној климатској акцији тако што ће: Додатно побољшати спровођење мјера енергетске ефикасности у зградама јавног сектора и увести програме финансијске подршке за енергетску ефикасност за стамбени сектор у БиХ, јачати концепт нискокарбонског урбаног развоја у градовима, повећати коришћење јавног превоза у урбаним подручјима и израдити стратегију е-промета, повећати коришћење обновљивих извора енергије у системима даљинског гријања, увести порез на угљен за велике индустријске загађиваче и наставити са повећањем капацитета БиХ за превенцију и одговор на климатске катастрофе - поручила је Недера.
 

Сценарио

Према тврдњама експерата најекстремнији сценарио, када је у питању БиХ, је повећање просјечне температуре за шест степени и смањење падавина за око 40 одсто, што би представљало екстреман удар на водне ресурсе. 
Рјешење је у преласку на другачије изворе и у рационалнијем трошењу енергије, а препорука је да се умјесто мини-хидроелектрана граде средње и велике хидроелектране како би се могла чувати вода.

Клима уређаји

Декан бањалучког ПМФ-а Горан Трбић каже да нам, уколико не пређемо на коришћење зелене енергије из соларних и вјетроелектрана, пријети озбиљна опасност да нас климатске промјене уведу у зачарани круг из кога нема излаза.

- Ми већ имамо већу потрошњу струје на расхлађивање током љета, него за загријавање. То је логично, јер су зиме све краће и самим тим треба и мање енергије, али трошење више електричне енергије из термоелектрана значи и већу емисију штетних гасова и повећање просјечне температуре, што даље претпоставља куповину клима уређаја и још већу потрошњу на расхлађивање и тако у круг из кога нема излаза - каже Трбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.