Неколико хиљада грађана на молебану у Источном Сарајеву у знак подршке браћи у Црној Гори

Срна
Foto: klix.ba

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом служио је вечерас у Источном Сарајеву молебан који је организован као знак подршке Српској православној цркви /СПЦ/ и вјерницима у Црној Гори, а којем је присуствовало неколико хиљада грађана.

Митрополит је у обраћању вјерницима истакао да је ова подршка истински братска и црквена - братска јер сваки Србин који је присутан има биолошке везе са браћом у Црној Гори, а црквена јер су увијек били, јесу и биће једна и јединствена СПЦ.

“Када један дио нашег тијела нападане нека болест, тада страда читав организам. Тако је и са црквом, када страда као сада у Црној Гори, страда читава црква Божија. Господини /Мило/ Ђукановић свјесно или несвјесно је ударио на читаву СПЦ. Позивамо га да добро размисли о овоме шта је починио и да чим прије повуче неправедни закон и извини се, како свом народу у Црној Гори, тако и СПЦ”, поручио је митрополит Хризостом.

Митрополит Хризостом је напоменуо да онај ко је погазио право, њему више ништа није свето, узвишено и честито, па му је онда све дозвољено, чак и да Цркву стави ван закона.

Митрополит Хризостом је додао да је, нажалост, на овим просторима и даље присутна политика завади па владај, а једина непромјенљива константа је СПЦ која свој народ чува у јединству и сачувала га је до данас.

Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански истакао је да је Ђукановић своју антицрквену и дискриминаторску политику наметнуо скупштини Црне Горе, која се показала недостојна своје историје и националне улоге јер је поклекнула под вољом једног човјека.

Митрополит Хризостом је поручио да се у срећним и демократским земљама закони доносе зарад добробити грађана, народа и државе, али случај фамозног закона у Црној Гори нема ту добру и племениту намјеру.

“Напротив, то је закон који нас је изазвао на овакво свенародно реаговање, јер је усмјерен само и искључиво против СПЦ у Црној Гори и против њених вјерника, али и против нас који непрестано хрлимо светињама Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског и других светиња Црне Горе”, рекао је владика.

Митрополит је истакао да светиње Црне Горе које бране од безбожника и не дају онима који су их деценијама скрнавили и обезвређивали, припадају цјелокупном српском народу.

Хризостом је поручио да су оваква окупљања прилика да се дигне глас отпора против неправедних и злонамјерних људи који су правду и право узели у своје руке и злоупотребљавају их.

Он је истакао да јединство и слога са браћом и сестрама Црне Горе неће стати, нити малаксати докле год закон не буде повучен и стављен ад акта.

“Црна Горо, буди увијек поносна и достојна себе и своје славне историје. Остани наша поносна Спарта као што си вијековима и била”, поручио је митрополит Хризостом који је захвалио бројним грађанима који су се на достојанствен начин окупили у Источном Сарајеву у молитви за српски народ и српске светиње у Црној Гори.

На подручју Источног Сарајева вечерас су организоване четири литије које су кренуле испред Цркве Светог Ђорђа у Миљевићима, затим испред Цркве Светог Варнаве на Врањешу, Цркве Светог Василија Острошког на Вељинама и испред Цркве Светог Петра Дабробосанског у Војковићима.

Након сусрета све четири литије на будућем тргу Србија у Источном Новом Сарајеву велики молебан је служио Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.

Литије и молебан организовале су црквене општине Источно Ново Сарајево, Врањеш, Которац и Војковићи у сарадњи са градом Источно Сарајево и општинама Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

У Црној Гори је крајем децембра прошле године усвојен Закон о слободи вјероисповијести којим је предвиђено да држава постаје власник свих вјерских објеката изграђених до децембра 1918. године уколико се не утврди да је нека од вјерских заједница стварни власник.

Усвајање тог закона наишло је на отпор свештенства и вјерника СПЦ у Црној Гори због чега су организовани молебани и литије широм земље, као и у појединим градовима у Републици Српској, Србији и свијету.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана