Наталија Тривић, министарка просвјете и културе РС, за “Глас Српске”: Реформом образовања до јачег развоја Српске

Рекла је то у интервју за “Глас Српске” министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић и навела да ће реформа обухватити ревизију и развој наставних планова и програма, укључујући и модернизацију извођења васпитно-образовног процеса за предшколско, основно и средње васпитање. Биће рађено се и на утврђивању савремених стратегија које ће више бити усмјерене на подршку ђацима у процесу учења.

 - Паралелно ћемо обухватити реформу предшколског, основног и средњег образовања и на тај начин отворити врата новим изазовима. Вјерујем да заједничким снагама можемо направити школу по мјери данашњег ученика - рекла је Тривићева.

ГЛАС: Да ли сте формирали тимове за реформу образовања и како ће тећи тај процес?

ТРИВИЋ: Формиран је Одбор за реформу образовања, а ускоро ће бити састављени и стручни тимови по наставним предметима, који ће добити јасне задатке и упутства за рад. У цијели процес биће укључени и спољни консултанти и инострани експерти за различите научне области. До краја године очекујемо анализу наставних програма, након чега ћемо знати шта треба мијењати. Видјећемо шта о наставним процесима мисле запослени у васпитно-образовним установама, али и родитељи ђака. Желимо утврдити какав је квалитет исхода учења, колико се у школама подстиче критичко размишљање, да ли се ученици оспособљавају да стечено знање примјењују у животу, те да ли су преоптерећени наставним садржајем.

ГЛАС: Шта је крајњи циљ реформског процеса?

ТРИВИЋ: Креирање ефикаснијег и квалитетнијег система свих нивоа образовања у Српској. Желимо да ученицима и наставницима олакшамо учење, односно подучавање те да заједно створимо савремени модел школе прилагођен вјештинама и компетенцијама ученика 21. вијека.

ГЛАС: Упоредо се ради и на увођењу информационих технологија у наставу и изради дигиталних уџбеника. Докле се дошло с тим?

ТРИВИЋ: У 187 основних школа имамо 847 е-учионица које смо опремили у оквиру пројекта “Доситеј”. Ради се на дигитализацији садржаја који се користе у наставном процесу и од септембра ћемо имати уџбенике обогаћене дигитализованим садржајем. У оквиру сарадње са Британским савјетом у БиХ и програмом “Школе за 21. вијек” све наше школе ће у наредне три године добити и микробит рачунаре. Планирано је и увођење е-дневника у све основне и средње школе.

ГЛАС: Започели сте пројекат о унапређењу ученичке праксе у средњем стручном образовању. Шта је до сада урађено?

ТРИВИЋ: Тај пројекат спроводимо заједно са Привредном комором РС, Унијом удружења послодаваца и Занатско-предузетничком комором. Обезбиједили смо плаћену праксу за ђаке средњих стручних и техничких школа у више од 20 компанија, јер је и интерес привредника да имају квалификоване раднике који могу допринијети развоју предузећа. У току је и ревизија и стандардизација занимања да бисмо унаприједили квалитет стручног образовања, те ускладили школство и потребе тржишта рада.

ГЛАС: Да ли је плаћена пракса подстицај за избор одређеног занимања?

ТРИВИЋ: Сигурно је да је новчана сатисфакција за труд један од модела подстицаја ученика да се опредијеле за одређено занимање. Споразумима је дефинисано да послодавци ђацима исплаћују накнаду по сату проведеном на пракси, која не може бити нижа од 40 одсто цијене сата у наведеном занимању. Сва остала питања у вези са образовањем ученика код послодавца биће прописна посебним правилником, који ћемо ускоро донијети.

ГЛАС: Какви су резултати уписа у средње школе?

ТРИВИЋ: Досадашњи резултати показују већу заинтересованост ученика за смјерове који су одређени као дефицитарни у металној, дрвној и текстилној индустрији. Вишемјесечном кампањом смо успјели ђацима приближили та занимања. Веома је важно да дјеца и њихови родитељи спознају да су компаније на високом нивоу технолошког развоја и да данашња занимања подразумијевају рад на савременим машинама. Наравно, то не спречава оне најбоље да студирају на неком од факултета.

ГЛАС: Нацрт закона о измјенама и допунама Закона о основном васпитању и образовању упућен је у јавну расправу. Каква је реакција јавности?

ТРИВИЋ: Веома позитивна, посебно када је ријеч о одредби која дефинише прославу мале матуре у просторијама школе. Посљедњих година основци матуру прослављају у угоститељским објектима, гдје им је доступан алкохол и цигарете, што није примјерено њиховом узрасту. Ријеч је о мјерама за већу безбједност ученика.

ГЛАС: Измјене Закона о основном васпитању и образовању јасно одређују и услове за оснивање приватне основне школе?

ТРИВИЋ: Оснивање таквих школа било је омогућено и досадашњим законом, али сада смо јасно прописали критеријуме за оснивање, дефинисали поступак разматрања иницијативе и доношење одлуке за покретање процедуре за оснивање школе. Јавне и приватне основне школе радиће по истом наставном плану и програму и стандардима.

ГЛАС: Најављена су улагања од 1,8 милиона КМ за санацију основних и средњих школа. Хоће ли планирани радови бити завршени до почетка школске године?

ТРИВИЋ: То нам је намјера. Директори школа су нам доставили приоритете који су се првенствено односили на санацију и реконструкцију кровова, система гријања, те мокрих чворова. Санираћемо 33 основне и три средње школе.

ГЛАС: Какви су планови за побољшање положаја умјетника и стручњака у култури?

ТРИВИЋ: Прошле године је донесен Закон о култури РС, који први пут дефинише појам умјетника и стручњака у култури. У складу с тим донесен је Правилник о поступку вођења Регистра умјетника и Регистра стручњака у култури којим желимо евидентирати све умјетнике и стручњаке који живе и раде на простору Српске, те пратити и анализирати њиховог рад и допринос развоју културе.

ГЛАС: Потписана је и Повеља о српском културном простору са Министарством културе и информисања Србије. Шта је предвиђено том повељом?

ТРИВИЋ: Документ дефинише политику заједничког дјеловања у области културе. Једна од важних активности коју смо покренули је заштита ћирилице. Организовали смо Форум о ћирилици, на којем је стручна јавност поново упозорила да се ћирилично писмо све више потискује из јавне, али и службене употребе. У том смислу ћемо од септембра покренути кампању “Његујмо српски језик у Српској”. Такође, у сарадњи са просвјетним властима Србије радимо на увођењу школе српског језика у дијаспори.

ГЛАС: Веома важан аспект културне политике је представљање на међународној сцени. Колико се ради на том пољу?

ТРИВИЋ: У овој години смо представили културу РС у Солуну, што је веома добро прихваћено, а ту је и изложба “Змијањски вез” у Етнографском музеју у Софији. Лани смо имали “Дане културе РС у Санкт Петербургу”, а Дјечије позориште је гостовало у Кини. У сарадњи са нашим представништвима у свијету радимо на организацији дана културе Српске и у другим градовима.

ГЛАС: Покренули сте и кампање с циљем популаризације умјетности?

ТРИВИЋ: У овом моменту реализујемо двије кампање с тим циљем. Једна је конкурс “Зашто је култура мени важна?”, гдје у сарадњи са Академијом умјетности Универзитета у Бањалуци и Радио-телевизијом РС дајемо снажан подстрек ученицима у њиховом даљем раду и развоју. Предстоји нам и јесења кампања “Читајмо заједно”, којом желимо подстаћи грађане да читају, те обогатити фондове библиотека и подржати издаваштво у РС.

 Инклузија

ГЛАС: Одређена побољшања предвиђена су и када је ријеч о инклузији. О чему се ради?

ТРИВИЋ: У плану је организовање ресурсно-стручних центара у оквиру четири специјалне школе, чиме ће бити унапријеђена инклузивна пракса. Дефектолози и логопеди из тих центара пружаће стручну подршку васпитно-образовним установама у раду са дјецом којима је потребна додатна подршка. Планирано је да центри врше додатне процјене за свако дијете и предузимају конкретне мјере за рад с њима, те учествују у праћењу остварених резултата у процесу учења. На тај начин ће бити створене уштеде јер све предшколске установе или школе неће морати ангажовати дефектолога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.