Наталија Тривић, министарка просвјете и културе Републике Српске: Важне лекције научили смо преко ноћи

Истакла је то у интервјуу за “Глас Српске” министарка просвјете и културе РС Наталија Тривић подсјетивши на успјешну дигитализацију система у основним школама и тежњу ка истом циљу у средњошколском образовању.

- Иновирани су наставни планови и програми за основно образовање, дигитализовано шест уџбеника и намјера је да то наставимо и у наредној години. Уписну политику за средње школе креирали смо у складу са потребама привреде, посветивши се посебно извођењу практичне наставе у предузећима, а у наредној години план је осавременити кабинете практичне наставе у средњим стручним школама - рекла је Тривићева.

ГЛАС: Најавили сте израду стратегије образовања у идућој години за период од 2022. до 2030. године, у чију ће израду бити укључена привреда. На чему ће бити фокус када је ријеч о средњем образовању?

ТРИВИЋ: Након извршене стандардизације занимања у средњим стручним школама, која је рађена уз подршку привреде и с циљем стицања потребних конкурентности на тржишту рада, у идућој години почињемо са реформом гимназија. Водићемо рачуна да држимо баланс између општег и стручног средњошколског образовања. Понуда средњих стручних техничких школа за занимања која гарантују брже запослење довела је ове године до мање заинтересованости ученика за упис у гимназије. Реформом гимназија планирамо вратити заинтересованост одличних ученика за упис у гимназије.

ГЛАС: Шта ће бити кључно у реформи гимназија?

ТРИВИЋ: У наредном периоду би требало да идемо у правцу специјализовања наставних планова и програма и да имамо поред општих гимназија и техничке, информатичке и друге гимназије, те да на најбољи начин спремамо гимназијалце за наставак школовања и за све оно што диктира привреда будућности.

ГЛАС: Пред нама је крај првог полугодишта. Да ли сте задовољни наставом која се одвијала у неуобичајеним условима?

ТРИВИЋ: С обзиром на околности изазване вирусом корона, сматрам да смо на најбољи начин успјели окончати претходну школску годину и привести крају прво полугодиште ове године. Настава на даљину, снимање и емитовање часова били су велики изазов са којим смо се успјешно изборили сви, учитељи, наставници, руководства школа, запослени у министарству и родитељи. Сви наредни кораци зависиће од епидемиолошке ситуације. Упркос свему, прво полугодиште завршавамо у школским учионицама, а то је непроцјењиво за сваког ученика.

ГЛАС: С обзиром на то да је Српска започела реформу у правцу “нове школе за ново доба”, је ли пандемија убрзала тај процес?

ТРИВИЋ: Реформом је било предвиђено да имамо јединствен информациони систем у основном образовању, а он је и успостављен у свим основним школама са почетком нове школске године. Имплементирани су едукативни дигитални алати и платформа “еНастава” путем којих је могуће размјењивати наставне материјале и онлајн комуницирати. Због тренутне епидемиолошке ситуације наставници су у веома кратком временском року савладали све технике онлајн комуницирања и то је велики корак напријед у реформи образовања.

ГЛАС: Сматрате ли да су ђаци оштећени с обзиром на то да су часови трајали краће од 45 минута?

ТРИВИЋ: Настава се организује у условима у којима је то могуће и у најбољем интересу ученика. Наставници су се фокусирали на суштину градива, а за све оно што се препозна као недостатак у савладавању лекција биће обезбијеђено додатно вријеме у другом полугодишту.

ГЛАС: Како су се школе избориле са пандемијом?

ТРИВИЋ: Према подацима Института за јавно здравство РС, видљиво је да је ситуација у школама под контролом. Није било ширења вируса унутар колектива. Удио ученичке популације у укупном броју заражених кретао се око један одсто. Вјерујемо да је томе значајно допринијела завидна дисциплина, каква је забиљежена међу ученицима и свим запосленим.  

ГЛАС: Да ли ће на исти начин бити извођена настава и у другом полугодишту?

ТРИВИЋ: Понашање грађана у вријеме празника одредиће епидемиолошку ситуацију, а тиме и почетак и начин извођења наставе у другом полугодишту. План је да друго полугодиште почне 21. јануара.

Међународна

ГЛАС: Резултати Међународног истраживања трендова у знању математике и природних наука “ТИМСС 2019”  показали су да је знање ученика четвртих разреда основне школе у БиХ у тим областима испод просјека. Како то коментаришете?

ТРИВИЋ: Свако истраживање је значајно у смислу позиционирања образовних политика и тражења бољих рјешења. Резултати  овог истраживања односе се на цијелу БиХ иако смо ми тражили податке и  за РС како бисмо их могли анализирати, те утврдити правце побољшања. Ми ћемо и у наредном периоду учествовати у међународним истраживањима, али у складу са надлежностима РС у области образовања. Због тога тражимо да на сљедећем истраживању РС буде издвојена као посебна јединица како бисмо на основу резултата знали шта треба да поправимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.