Настављена пробна археолошка истраживања на Кадића брду

Срна
Настављена пробна археолошка истраживања на Кадића брду

СОКОЛАЦ - Археолози су завршили пробна истраживања праисторијске Градине на Кадића брду код Сокоца и утврдили да је уз ово утврђење било зидова, обрађених природних стијена наслоњених на зидове, што су, могуће, биле стаје за стоку, рекао је Срни археолог Благоје Говедарица, професор са Универзитета у Берлину.

Он је нагласио да су археолози у протекла четири дана савременом методом направили геомагнетски снимак локалитета да би неинвазивним методама утврдили да ли је испред утврђења Градина било још кућа или сличних објеката који би се могли дефинисати као пограђе.

Он је подсјетио да је Градина на Кадића брду на коме су прошле седмице настављна археолошка истраживања, након прекида од 30 година, била мање праисторијско утврђење.

"Градина је релативно мала по простору и била је јако дуго насељена, преко 3.000 година и то је чини јединственом, па остају питања каква је била организација унутар тог утврђења, гдје су држали стоку и гдје су имали воду", рекао је Говедарица, те додао да је то циљ започетог истраживања.

Према његовим ријечима испред утврђења Градина има једна тераса на којој у ранијем истраживању наишли на неке трагове око конструкције и на ситне комаде керамике.

Говедарица је нагласио да су археолошка ископавања у протеклих неколико дана само увод у већа истраживања која би била рађена у јулу и агвусту наредне године, када буду обезбијеђена средства.

Говедарица је подсјетио да је у вријеме присуства Аустроугарске на овим просторима археолошким ископавањима од 1880. године пронађено више од 50 насеља из касног и старијег жељезног доба, из времена од 1.200 до 500 година прије наше ере.

"Већину тих насеља археолози су тада открили, али Градину на Кадића брду нису, јер је била удаљена у шуми, а она је најзанимљивија и најбоља за истраживање од свих, јер се најдуже живјело овдје", истакао је Говедарица.

Он је додао да су друге градине на ширем подручју Гласинца биле интензивно насељене у касном бронзаном добу, односно негдје од 1.200 до 800 година прије наше ере, а Градина на Кадића брду од 3.500 година до 400 година прије наше ере.

"Очигледно ова природа је била издашна и није никакво чудо што смо ту нашли и палеолитско налазиште код пећине Под липом у истом селу, које је друго у југоисточној Европи, са трагом умјетности гдје смо нашли урезе у стијени из доба 12.000 година прије наше ере", рекао је Говедарица.

Професор Говедарица, који је и дописни члан Академије наука и умјетности БиХ, покренуо је, између осталих, и истраживање утврђења Градина на Кадића брду крајем седамдесетих година прошлог вијека, када су пронађени темељи колибе и предмети из млађег боронзаног доба, али су радови прекинути због ратних дешавања.

Наставком истраживања овог археолошког локалитета покушавају се наћи одговори на неколико питања о утврђењу Градина и начину живота на овим просторима, која су битна за даља археолошка истраживања.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана