Народна библиотека у Мркоњић Граду чува легат Мирослава Караулца

Директор библиотеке Биљана Ћелић рекла је Срни да је изузетна част имати заоставштину овакве еминентне личности, која је животни вијек провела проучавајући живот и дјело Иве Андрића о чему свједоче његове многобројне студије и објављена литература. 

Ћелићева наводи да је легат од око 650 књига у ову установу стигао 2012. године, након Караулчеве смрти. 

"Караулац је изразио жељу да личну библиотеку поклони родном граду, као и да у њему буде сахрањен. Наша културна установа је осим књига - рјечника, историјских дјела добила и неке његове личне ствари, као што су оловке, фотографије, лична документа и слично", прича Ћелићева. 

Она је истакла да је веома важно што су ученици основних и средњих школа са подручја ове општине упознати о легату. 

"На младима свијет остаје, и они треба да познају и даље његују и преносе будућим генерацијама лик и дјело Мирослава Караулца", истиче Ћелићева. 

Према њеним ријечима, библиотека ће у будућем периоду широј јавности представљати његов рад кроз семинаре и научне скупове са тачно дефинисаном тематиком. 

"Караулац је иза себе у литератури оставио неизбрисив траг, а наш задатак је да наставимо да његујемо његово име и чувамо од заборава", наглашава Ћелићева. 

Мирослав Караулац рођен је 7. јула 1932. године у Мркоњић Граду. Студирао је романистику на универзитетима у Сарајеву и Београду, а докторирао је на Универзитету у Стразбуру. 

Караулац је радио као професор, новинар, драматург, лектор и предавач на универзитетима у Лиону и Дижону. 

Аутор је неколико књига поетске прозе, романа, приповиједака и књижевних есеја. Један је од најбољих познавалаца и тумача Андрићевих дјела. Преминуо је 19. марта 2011. године у Београду, а сахрањен је у Мркоњић Граду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.