Младен Дуроњић, начелник Клинике за плућне болести УКЦ РС за "Глас Српске": Немогуће бити у гротлу вулкана и не заразити се

Испричао је то за “Глас Српске” начелник Клинике за плућне болести Универзитетског клиничког центра (УКЦ) РС Младен Дуроњић који је на својој кожи осјетио сву непредвидивост вируса корона који већ три мјесеца хара Српском и узима животе.

- Немогуће је бити у гротлу вулкана и не заразити се. Најлакше је покупити вирус тамо гдје га највише има. Разлика између пацијената који долазе на друге клинике и на Клинику за плућне болести је у томе што наши пацијенти углавном кашљу. И то је једна од замки овог вируса - испричао је Дуроњић додавши да се највјероватније заразио на послу упркос свим мјерама заштите. Дуроњић је од првог дана борбе с вирусом био у првом реду одбране са својим колегама љекарима, а из страха да вирус не донесе кући, својој породици, изнајмио је стан. Његове слутње су се обистиниле прошлог мјесеца, а нису га заобишли ни они веома ријетки симптоми попут црвенила очију.

- Услиједио је лагани суви кашаљ, који може да се догоди свима који стално носе маску. Симптом који је мени био јасан и упалио аларм јесте грозница, осјећај хладноће и температура која је ишла до 38 степени. Остао сам у самоизолацији. Први тест на корону је био негативан, а налази готово потпуно уредни. Након тога изгубио сам апетит - рекао је Дуроњић додавши да су се симптоми низали један за другим, од стомачних тегоба, интензивнијег кашља, главобоље до опште малаксалости.

Други тест је потврдио присуство “ковида 19” и први човјек Клинике за плућне болести већ је био у болесничкој постељи, а бригу о њему преузеле су његове колеге љекари.

- Ниво кисеоника у крви ми је био веома низак. Био сам на корак до респиратора, али сам ипак направио корак назад и извукао се. Иако сам предузео све мјере и константно имао на уму да је ријеч о заразној болести, све док мој организам није отишао у озбиљне проблеме да не могу да стојим на ногама, мислио сам да ће проћи лако - присјетио се Дуроњић.

Додао је да је, упркос томе што су љекари у ковид болници обучени у заштитне скафандере и не види им се лице испод маски, по њиховим покретима слутио да је његово здравствено стање озбиљно.

- Као пацијент осјећао сам се веома добро у рукама мојих колега. Вјеровао сам им бескрајно. Није лако из позиције љекара који је цијели радни вијек пружао помоћ доћи у ситуацију да теби треба помоћ - нагласио је Дуроњић.

Истакао је да током тих 15 дана у улози пацијента ниједног тренутка није страховао за своје тијело.

- Једним дијелом сам своју животну мисију испунио, али је постојао страх да нисам све завршио, да посебно драгим људима, својој породици и пријатељима још нисам пружио онолико колико сам желио, да можда нисам стигао да исправим све грешке и да кажем: “Жао ми је”. Бог ваљда свакоме да онолики терет колики може поднијети - истакао је Дуроњић.

По изласку из клинике провео је још двије седмице у самоизолацији, а онда се вратио у загрљај најмилијима. Први сусрет са породицом испунили су радост и срдачност, казао је Дуроњић и додао да, иако је болест прошла, сјећање на то тешко вријеме остаје за цијели живот.

- Ова болест је код претходно здравих људи, у које сам се и сам убрајао, попут љетње олује, торнадо који наиђе изненада, направи лом, а након тога дође сунце - рекао је Дуроњић који се поново вратио на мјесто гдје је његова битка и почела, раме уз раме са колегама љекарима да, макар и половину радног времена, ради оно што зна најбоље, да лијечи обољеле.

За крај приче о његовој личној борби са короном Дуроњић каже да је искуство љекара оно најбоље што нам је епидемија оставила.

- Младе колеге љекари су стасали и сазрели преко ноћи у овој борби, а искуство које смо понијели је непроцјењиво. И у овом случају потврдила се она народна “свако зло за неко добро” - поручио је Дуроњић.

Посљедице

Младен Дуроњић је испричао да опорављени од вируса корона штету коју је та пошаст направила њиховом организму сабирају након три, шест и 12 мјесеци.

- Осим промјена на плућима које су неминовне, вирус оставља промјене и на јетри, бубрезима, мозгу. Оно што је најкритичније јесу мали тромбови у крвотоку. И сам носим један такав - рекао је Дуроњић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.