Министар Срђан Рајчевић: Знање мора бити примарни ресурс Српске

Срна
Министар Срђан Рајчевић: Знање мора бити примарни ресурс Српске

БАЊАЛУКА - Министар за научно-технолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић поручио је да крајем марта очекује ступање на снагу новог Закона о високом образовању који ће уредити ту област у складу са принципима интернационализације, рационализације и модернизације те афирмације знања као републичког примарног ресурса.

Напомиње да су нацрти закона о високом образовању и обезбјеђењу квалитета у тој области тренутно у фази јавне расправе, а потом ће у форми приједлога закона бити упућени у Народну скупштину Републике Српске.

Рајчевић наглашава да у ери информационог друштва и глобалних економских трендова базираних на знању, знање мора бити примарни и најважнији ресурс нашег друштва и Српске.

- Подстицаћемо младе да се што прије укључе у модерне токове и стичу знања да би били конкурентни у 21. вијеку и у ери глобалне, дигиталне економије у којој је управо знање најважнији ресурс -, рекао је Рајчевић. Истакао је да ће бити инсистирано и на практичној примјени знања високошколаца, односно враћању и оснаживању "изгубљених" веза науке и привреде.

Рајчевић је поручио да постоји начин да се на овим просторима задрже најквалитетнији кадрови који факултете завршавају код нас и у иностранству, о чему говори и иницијатива премијера Српске Радована Вишковића да се најбољим студентима јавних универзитета понуди посао у институцијама Српске.

- Та добра пракса биће настављена, али најбољима треба да понудимо посао и у реалном сектору, јер ћемо са њиховим иновацијама и идејама постићи конкурентност наше привреде - истакао је Рајчевић и додао да су привреди потребни стручни људи са визијом који разумију глобалне економске токове и трендове.

Он је рекао да владајуће структуре одлив квалитетних младих људи могу сузбити стварањем привредног окружења у којем ће моћи да се запосле и са добрим примањима обезбиједе егзистенцију.

- Као Влада и ресорно министарство, планирамо креирање стимулативног пословно-пореског окружења за развој високотехнолошког сектора. У процесу смо формирања радне групе да до краја првог квартала ове године дођемо до нових законских рјешења који ће дефинисати стимулативне пореске стопе за новоосноване старт-ап компаније које се баве информационо-комуникационим технологијама - открио је Рајчевић.

Наводећи да по закључку Владе праве анализу преноса надлежности у протеклом периоду са Српске на БиХ, Рајчевић поручује да ће Министарство настојати да се такве девијације исправе политичким средствима. Рајчевић је рекао да је једна од негативних појава политизовање реакредитације два јавна универзитета Српске и њиховог уписа у државни регистар акредитованих високошколских установа у БиХ.

Он сматра да болоњски концепт код нас није примијењен стриктно, већ траљаво, због чега је у протеклих десет до 15 година дошло до формирања хибридног система образовања, који је показао слабости и имао бројне негативне ефекте.

- Он очигледно није дао резултате у складу са којима бисмо се приближили тој некој европској фамилији држава које су имплементирале болоњски концепт који подразумијева и мобилност студената, знања и академског особља - појаснио је Рајчевић.

Он је истакао да Српска у реформи високог образовања треба да иде у стриктну имплементацију болоњског процеса, јер је то неминовност, али на начин који ће одговарати овдашњем друштву.

- Не бих се бавио овим реформама да нисам убијеђен да је могуће сузбити и санирати постојеће негативне појаве у високом образовању - поручио је Рајчевић и додао да ће након ступања на снагу нових закона у високом образовању, уз помоћ просвјетне инспекције, бити направљена ревизија ефеката примјене болоњског принципа на свим високошколским установама Српске.

Рајчевић је поновио да је један од циљева реформи борба са свим негативним трендовима попут лажних диплома и других неправилности. Најавио је да је ове године у плану креирање новог модела финансирања научно-истраживачких пројеката у Српској.

- У четвртом кварталу предвидјели смо нова законска рјешења у смислу редизајнирања система подстицајних средстава за научно-истраживачку заједницу. Чека нас и иновирање Закона о информационој безбједности гдје ћемо по први пут успоставити инспекцију у овој области, па ће обавеза сваког субјекта у Српској бити да примијени одређене стандарде из области информационе безбједности с циљем заштите података у дигиталној форми - истакао је Рајчевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана