Мине ће вребати још најмање деценију
БАЊАЛУКА - Дуже од двије и по деценије у БиХ траје борба против заосталих убојитих средстава из рата, а према процјенама стручњака, мине које и даље угрожавају животе око 130.000 становника Републике Српске неће бити уклоњене ни у наредних десет година.
Према процјенама надлежних служби у БиХ, под минама је 922,37 квадратних километара, док у Српској тај број износи 177,8 квадратних километара, што је око 0,8 одсто укупне територије Републике.
Општа процјена утицаја мина и касетне муниције у БиХ идентификовала је 1.398 угрожених заједница, у којима је спорна безбједност 517.238 грађана. Када је ријеч о Српској, разна убојита средства заостала из протеклог рата угрожавају 500 заједница и животе десет одсто становника.
Екипа деминера из Републичке управе Цивилне заштите улаже надљудске напоре да лоцира заостале мине, а ових дана у Оштрој Луци пронашли су и уништили њих шест, од чега су три биле противтенковске и врло опасне.
- Иако већ 27 година уклањамо мине, број од 177,8 квадратних километара је заиста огроман. И дан-данас на терену наилазимо на групе мина, што потврђује случај из Оштре Луке - каже помоћник директора за деминирање у Републичкој управи Цивилне заштите Драган Кос и подсјећа да је према првобитним процјенама у БиХ било 4.000 квадратних километара под минама, те да је тај податак јасан показатељ да је у протеклим годинама урађен озбиљан и огроман посао. Кос каже да је у Српској највише заосталих мина на подручју шума, чак 68 одсто, а да су међу најугроженијим локалним заједницама Добој, Теслић, Трново и Пале.
- Значајан број убојитих средстава постоји и у локалним заједницама које гравитирају ријеци Сави и за деминирање њене десне обале већ постоји пројекат који би требало да финансира Европска инвестициона банка. Такође, БиХ од Европске комисије треба да добије десет милион евра и када стигне тај новац, добар дио посла би могао бити урађен - наводи Кос.
Иако је стратегијом предвиђено да све мине у БиХ буду уклоњење до 2027. године, Кос сматра да се то неће десити.
- Овим темпом, да бисмо уклонили сва убојита средства, требаће нам још седам, осам година након тог рока. Мањак новца је главни проблем што све иде тако споро. Такође, озбиљан проблем сада је и недостатак деминера. У нашој управи деминери су углавном ратни кадар и махом одлазе у пензију. Међу младима се мало ко одлучује на овај позив - каже Кос.
Технички директор Шумског газдинства Добој Дарко Видојевић каже да се око пет одсто територије којом управљају налази под минама, што им отежава рад и газдовање.
- Много би нам значило да се те мине уклоне јер су стабла у том дијелу квалитетна, али ми у та подручја не улазимо. У протеклим годинама на тим подручјима је било страдања, али не међу нашим шумарима, већ су то биле углавном шумокрадице - казао је Видојевић.
Страдања
Према евидентираним подацима, у БиХ је послије рата до данас од мина страдало 1.770 лица, од којих 620 смртно. У том периоду, радећи на терену, страдала су 134 деминера, од којих су 53 погинула.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
