Миле Шикман, професор бањалучког Факултета безбједносних наука: Насиља има пуно више, али жртве ћуте

Дарко Момић
Миле Шикман, професор бањалучког Факултета безбједносних наука: Насиља има пуно више, али жртве ћуте

Друштвена опасност вршњачког насиља је у постојању вјероватноће да ће малољетници поновити таква понашања или чак наставити с тим када постану пунољетни, каже у интервјуу за “Глас Српске” професор Факултета безбједносних наука бањалучког Универзитета Миле Шикман.

Шикман, који је написао неколико стручних радова на тему вршњачког насиља, каже да та појава није новијег датума, али да је посљедњих година актуелизовано и код нас, истичући да о томе свједоче и немиле сцене из школе у Невесињу које су протеклих дана преплавиле друштвене мреже.

- У питању је сложен феномен, а сама чињеница да су малољетна лица актери чини га довољно специфичним. Мотиви малољетних извршилаца кривичних дјела често су нејасни, неодређени, без реално утемељених фактора који доводе до таквог понашања, али, нажалост, сваки нови случај “изненади” и згрози јавност - каже Шикман.

ГЛАС: Шта то значи?

ШИКМАН: То значи да из ранијих догађаја нисмо извукли поуке, односно да није остварена сврха кажњавања која се огледа не само у санкцији већ и у превенцији.

ГЛАС: Да ли у Српској постоје подаци о обиму вршњачког насиља?

ШИКМАН: Изузев појединачних истраживања, код нас не постоје подаци о структури и обиму вршњачког насиља. Углавном се у полицијској и правосудној статистици приказују подаци о удјелу малољетника у укупној структури криминалитета. Ти подаци показују континуиран пад удјела малољетника у односу на пунољетне учиниоце кривичних дјела који је прије десет година био изнад десет одсто, док је 2020. године износио 2,72 одсто. Истовремено, повећан је удио малољетника у кршењу јавног реда и мира. Ипак, треба узети у обзир да су ово подаци о познатом, односно пријављеном криминалитету, па уколико узмемо у обзир сва ограничења и недостатке статистичких евиденција, сигурно је да је стварни обим вршњачког насиља много већи. Поједине студије наводе да је око половине дјеце испољило поједина понашања вршњачког насиља, док је више од половине истовремено било жртва оваког понашања. Дјечаци су у већем броју извршиоци, док су вршњачком насиљу изложени у подједнаком броју као и дјевојчице.

ГЛАС: Колико, према Вашим процјенама, има сличних случајева као у Невесињу?

ШИКМАН: Има их далеко више од пријављених случајева. Кључни проблем јесте непријављивање дјела од стране жртава, у чијој позадини могу да буду различити разлози.

ГЛАС: Који облици вршњачког насиља су најраширенији?

ШИКМАН: Различити су облици, при чему је и те како изражена злоупотреба савремених технологија, односно насиље путем интернета, друштвених мрежа итд. Ова понашања можемо разликовати по облику, тежини, интензитету и временском трајању и које укључује понављање истог обрасца и одражава неравноправан однос снага. То су, на примјер, ударање, гурање, шамарање, чупање, закључавање, пљување и слично, затим поступци као што су оговарање, називање погрдним именима, исмијавање, застрашивање, изругивање, ширење гласина с циљем изолације дјетета од осталих ученика, понижавање, као и сва друга понашања којима се другом дјетету намјерно наноси физички и душевни бол или срамота. Ова понашања обично се испољавају на мјестима и у вријеме када је надзор одраслих минималан. Данас се све више говори о повезаности вршњачког насиља и сексуалног узнемиравања међу школском популацијом. Ово постаје још више изражен друштвени проблем који захтијева хитну и неодложну реакцију друштва.

ГЛАС: Које кораке је неопходно предузети у превенцији и сузбијању вршњачког насиља?

ШИКМАН: Као прво, нужно је утврђивање услова и узрока (фактори ризика) који доприносе појави и развоју вршњачког насиља. Врло важно је утврдити његова обиљежја, укључујући карактеристике извршилаца, а ништа мање није важно ни истражити виктимолошке аспекте вршњачког насиља. Поред тога, посебно се проблематизује учесталост, али и број и структура кривичних дјела са обиљежјем вршњачког насиља. Наравно, акцент се ставља и на посљедице вршњачког насиља, које неријетко могу бити трајне по ментално и физичко здравље жртве, али и довести до трагичних посљедица, на примјер самоубиства.

Санкција

ГЛАС: Како сузбити или смањити вршњачко насиље?

ШИКМАН: С циљем побољшања стања, неопходно је ускладити систем друштвене реакције, при чему је нагласак потребно ставити на превентивно поступање, док инструменте кривичноправне репресије треба примјењивати као крајње средство. Од огромне важности је и адекватност санкција. На тај начин друштво може послати јасну поруку да вршњачко насиље неће толерисати и да ће свако наредно понашање једнако санкционисати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана