Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву: Отимање за студенте руши образовни систем

Истакао је то у интервју за “Глас Српске” ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић, који је ту дужност преузео у понедјељак.

- На Медицинском факултету у Фочи раније смо донијели одлуку да се не може уписати нико ко има просјек из средње школе испод три. Говорили су нам да сви имају право да студирају и у праву су, али је проблем што ми тако систем образовања прилагођавамо тим студентима, што је катастрофа. Боље је и да упишемо мање студената али да буду квалитетнији - истакао је Кулић, који је седам и по година био декан Медицинског факултета у Фочи.

ГЛАС: У ову академску годину на Универзитету у Источном Сарајеву уписано је пет одсто мање студената него лани. Шта је разлог?

КУЛИЋ: Кључни фактор за такво стање је демографија. На то не можемо много утицати, али на квалитет наставе сигурно можемо. Студенти радије одлазе да студирају у Београд или Нови Сад, што значи да нам је неопходна стална реформа. У науци се промјене дешавају веома брзо и морамо ићи у корак с тим.

ГЛАС: Већ годинама број бруцоша на одсјеку за српски језик се броји на прсте једне руке. Да ли ће доћи до замрзавања неких програма?

КУЛИЋ: Код нас је тренутно веће интересовање за кинески него за српски језик, који је као и историја програм од националног значаја. Једна од варијанти је да се на те смјерове одређени период не уписују студенти или да два јавна универзитета направе договор па да на једном уписујемо једне, а на другом сљедеће године. Студијски програми као што су психологија и педагогија мораће се спајати.

ГЛАС: Које измјене су потребне када је ријеч о наставном процесу?

КУЛИЋ: Анализа Болоњског програма се мора направити да бисмо видјели шта нам је добро донио, а на чему треба још да радимо. Евидентно је да је тај систем скратио период студирања, али немамо повратне информације како је утицао на квалитет студија. Оно на чему морамо радити је и унапређење научноистраживачког рада.

ГЛАС: Студијски програм медицина на оба јавна универзитета већ у првом року упише све кандидате. Да ли томе доприноси и чињеница да се многи уписују на медицину да би отишли у иностранство?

КУЛИЋ: Одлазак је још један горући проблем са којим се суочавамо. Увијек кажем студентима да бих волио да остају овдје и боре се за просперитет наше Републике, али ако већ оду, добро би било да се врате и стечено знање примијене овдје. Проблем је када оду и не врате се. Самом себи постављам питање да ли је боље да их одшколујемо па да један број оде или да се не образујемо и да смо сви овдје? Мислим да се ипак треба образовати.

ГЛАС: Каква је ситуација са уписом на други и трећи циклус студија?

КУЛИЋ: И у том сегменту треба водити рачуна, посебно када је ријеч о упису на докторске студије. Мој став је да се на докторске студије не може уписати нико ко има просјек испод осам. Морамо имати у виду да су то будући доценти и професори који треба да замијене нас. Ако ту будемо правили грешке, дугорочно ништа нисмо ријешили. Инсистираћу на референцама наставника који учествују у настави на докторским студијима. Свјестан сам чињенице да је новац у свему кључан, али није добро да гледајући да уштедимо инсистирамо да наставу држе наставници који предају и на првом циклусу. Наставу на докторским студијима могу изводити само најбољи и не треба робовати чињеници да то буду наставници са нашег Универзитета.

ГЛАС: Има ли простора за запошљавање асистената и шта је са ангажманом гостујућих професора?

КУЛИЋ: Морамо водити рачуна о најбољим студентима на сваком факултету. Ти млади људи су будућност Српске. Садашње генерације су много боље од нас, фантастично говоре стране језике и баратају информационим технологијама. Када је ријеч о хонорарно ангажованим професорима, наши наставници су приоритет и они морају имати норму. Ако за неке предмете немамо наставнике морамо их ангажовати са стране.

Национални значај

ГЛАС: Шта ће бити један од првих Ваших корака?

КУЛИЋ: Намјера ми је да са ректором бањалучког Универзитета покушамо да у новом закону о високом образовању оба јавна универзитета буду проглашена институцијама од националног значаја. На тај начин ћемо јавне одвојити од приватних универзитета, а осим тога, сви који руководе јавним универзитетима ће за свој рад или нерад сносити санкције.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.