Медијски извјештај често појачава трауму код дјетета
БАЊАЛУКА - У медијском извјештавању о насиљу над дјецом приватност дјеце често бива повријеђена, чиме се она излажу новим траумама које могу да оставе веће посљедице од оних доживљених у самом случају насиља о којем се пише, упозорено је на предавању за новинаре, које је у Бањалуци организовало Цивилно друштво "Лир".
И у најбољој намјери када желе да пишу о деформитетима у друштву новинари беспотребно износе детаље о појединим случајевима, чиме "досипају со на рану", посредно откривајући идентитет дјетета и излажући га додатним траумама, истакнуто је на скупу.
Професор педагошке и школске психологије Ивана Зечевић напоменула је да новинари увијек морају да имају на уму како ће се њихова прича рефлектовати на живот дјетета.
"Уколико имамо дијете које је преживјело насиље или злостављање свака новинарска прича која ће радити на анализи живота тог дјетета је нова трауматизација. Волим да кажем новинарима да када направе прилог или чланак покушају да га прочитају из ципела субјекта, у овом случају дјетета, да размисле како би се осјећали да тај чланак говори о њима", савјетује Зечевићева.
Она наводи да је потребно добро размислити које информације ставити и какве посљедице оне могу произвести, писати вијест без сензационализма и описивања детаља, а о самом случају насиља што сажетије без навођења података који би могли открити идентитет.
"Идентитет се не штити иницијалима, већ тако да не причамо гдје се догађало, нити о коме је ријеч. Ако новинари желе да њихова прича буде едукативна то могу остварити само онда када се суштински баве проблемом са којим се дијете сусреће, а никако причањем његове приватне приче. Веома је важно сачувати идентитет дјетета и базирати се на теми, да то не буде стимулус који ће радити на ретрауматизацији", рекла је Зечевићева.
Она је упозорила и на феномен "Вертеровог ефекта", када се на основу медијског извјештавања и описивања чина насиља или самоубиства даје алатка у руке и образац понашања другим потенцијалним насилницима или самоубицама.
Новинар из Сарајева Рубина Ченгић истиче да дјечији интерес увијек мора бити изнад јавног интереса, који новинари штите, те да свака појединачна прича о било којој врсти насиља или угрожености дјетета мора бити стављена у шири друштвено-политички контекст да би се предуприједиле такве појаве.
"Тако, напримјер, када пишемо о случају дјетета које није добило адекватну медицинску његу, умјесто што се бавимо свим периферним елементима тог догађаја, ми пропустимо да тражимо податак колико дјеце има сличну дијагнозу, како се њихови родитељи боре са болешћу своје дјеце", упозорава Ченгићева.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
