Марку Радоји пријете смрћу

klix.ba
Марку Радоји пријете смрћу

Сарајево - Управни одбор БХРТ-а у понедјељак би требао одржати састанак због одређених проблема и нејасно дефинисаног описа посла на одређеним позицијама у овом јавном сервису.

Једна од тема биће и уредник информативног програма Марко Радоја који се нашао на удару критика након што се у јавности појавила информација да је водитељима информативног програма овог јавног сервиса забранио да током информативних емисија 11. јула носе Цвијет Сребренице.

Радоја тврди да он никоме ништа није забранио и да је од синоћ добио стотине пријетњи смрћу због чега не смије ући у Сарајево, како каже, ни крив ни дужан.

За цијелу причу криви “параструктуре које владају БХРТ-ом”, а које га, према његовом мишљењу желе смакнути.

“БХРТ-ом владају параструктуре, то су јуди који су ту годинама, који немају функцију, а који су јако добро повезани с осталим медијима, односно одговарају својим странкама. Ја сам први уредник информативног програма на БХРТ-у у историји који је дошао ван куће и ја сам аутоматски био на удару тих параструктура. Генерални директор (Никола Марковић оп.а.) је поставио Бењамина Бутковића за шефа пројеката и у својој одлуци каже сви уредници информативног програма одговарају искључиво Бутковићу, а према статуту БХРТ-а, ниједна одлука не може бити јача од одлуке легално изабраних уредника. Генерални директор је то урадио, како сам каже, да би обуздао уреднике. Циљ тих параструктура је мој одстрел, ја сам човјек који данас не смије прошетати Сарајевом, ни крив ни дужан”, тврди Радоја.

Наводи да су припреме за Сребреницу почеле мјесец и по прије 11. јула и да су сви капацитети информативног програма за то били искориштени, те да је свим новинарима и дописницима наредио да прате све што има везе са Сребреницом.

“Нисам забранио ношење Цвијета Сребренице, само сам дао препоруку да га водитељи не носе, а сви наши новинари у живим укључењима су носили цвјетове и водитељи су користили цвјетове. Имамо кодекс 'Књига понашања и упутстава за јавне сервисе' које нама ради ББЦ, у том кодексу стоји да поготово новинари у БиХ, која има тешку историју и прошлост, несређену политику и институције, буду неутрални, јер знате да никада нисмо донијели одлуку који су то наши празници и који су дани када тугујемо. Ми чак ни дан када се обиљежава борба против сиде не носимо траке. Уочи Сребренице сам дао препоруку да сви носе цвјетове осим водитеља, у то су били укључени и генерални директор и сви остали, и они су мудро, а знајући да сам у праву и шта се може десити, све прешутјели и оставили мени одлуку. Директор је требао рећи хоће ли или неће носити, али сви су, бојећи се за одмазде, све препустили мени. Ноћ уочи Сребренице водитељима сам послао е-маил гдје у којем сам препоручио да се цвијет не носи, не зато што не поштујем жртве геноцида, него зато што ћемо отворити Пандорину кутију. Ја сам први новинар који је 1997. године у РС рекао ријеч геноцид, тада се ни слово ‘г’ није смјело рећи, а камоли геноцид. Знате ли шта је то значило у то вријеме, добио сам отказ на РТРС-у због тога и једва сам живу главу извукао. И данас ја након свега од свог Сарајева, због неких лажи да сам сребреницомрзац, добијам позиве на линч и убиство”, казао је Радоја за Кlix.ba.

Истиче да новинари и водитељи своју почаст жртвама исказују својим радом, прилозима и јављањима уживо, што је било случај и са Сребреницом.

“Донио сам препоруку јер су мјесец дана прије Сребренице почели стизати захтјеви за Братунац, 3.500 страдалих Срба, Јасеновац, Јадовно и друга мјеста. Ја сам све то одбијао управо не зато што не поштујем жртве, него знајући шта то може изазвати. Данас добијам захтјеве да водителљи вечерас одају почаст убијеним Србима у Братунцу, и шта ја да радим? Ми на други начин одајемо почаст. Но, параструктуре су искористиле тренутак због непостојања менаџмента, а нико ми није дао прилику да објасним зашто. Што се мене тиче, не да нисам против, него ћу ја носити цвијет, али отварамо Пандорину кутију јер имате сукобе гдје су Срби и Хрвати заједно учествовали, Хрватима је Олуја побједа, а Србима трагедија, и шта ћемо онда? Наша држава није ријешила те ствари, да јесте, знао бих шта да радим. Наша држава је недоречена. Ја не знам ко ће се мени данас извинити, а ја и даље не могу ући у Сарајево”, тврди директор Информативног програма БХРТ-а.

Истиче да ће Управни одбор овог јавног сервиса у понедјељак расправљати о овоме, али и о “великом расулу” у БХРТ-у.

“Овдје је генерални директор требао пресјећи и рећи како ћемо. Мени стално стижу захтјеви за Златиште 21., знате како је тежак тај случај, па данас за Братунац да шаљемо кола, а ми немамо кола и одмах ће бити није хтио пратити. Ја све вријеме питам шта ћемо, да се договоримо и сви шуте. Због тога сам рекао да од овог тренутка нећу да се потписујем јер су мени сви механизми избачени из руке јер Бутковић управља и колима и људима, одлуком директора он је изнад мене, зато ће Управни одбор о томе расправљати”, казао је Радоја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана