Мањак кадра погодује увозу лијекова без контроле

Анита Јанковић Речевић
Мањак кадра погодује увозу лијекова без контроле

БАЊАЛУКА - Агенција за лијекове и медицинска средства БиХ упозорава да све више медикамената у земљу стиже интервентним увозом који не подлијеже контроли квалитета, а један од разлога јесте недостатак кадра у овој институцији због чега касне обнове дозвола за стављање лијекова у промет.

Наведено је то у извјештају о раду Агенције за прошлу годину у којем стоји да је највећи изазов те институције хроничан недостатак радника. По важећој систематизацији од 160 радних мјеста лани је у Агенцији просјечно мјесечно радило 93 запослених, иако је буџетом било планирано 103.

У извјештају даље стоји да континуирано смањење броја радника, узроковано пензионисањем и одливом кадра због лошег материјалног статуса, доводи до ситуација да се запослени стално прерасподјељују са основних на додатне послове, што има за посљедицу да се надлежности Агенције не спроводе у пуном капацитету.

Из Агенције наводе и проблеме у вези са злоупотребом интервентног увоза што је нарочито изражено од 2018. године, а за који дозволе дају надлежна ентитетска министарства здравља и Одјел за здравство Брчко дистрикт.

- Нерегистровани лијекови који улазе у БиХ путем интервентног увоза не подлијежу контроли квалитета и ради се о потпуно неконтролисаним медикаментима.

Одредбом закона о лијековима и медицинским средствима БиХ интервентни увоз је прописан са циљем рјешавања хитних потреба, а тренутно се имплементацијом те одредбе врши редовно снабдијевање тржишта у склопу тендерских набавки које се планирају унапријед за период од шест мјесеци до три године - стоји у извјештају Агенције за лијекове БиХ. Додају да повећању интервентно увезених лијекова погодују и кашњења у поступцима обнове дозволе за стављање лијека у промет узрокована великим одливом висококвалитетног кадра посљедњих година.

У Агенцији тврде да им се обраћају здравствене установе с молбом да се спријечи улазак непровјерених, нерегистрованих лијекова који често имају голим оком видљиве недостатке у квалитету, а чијом примјеном се испољавају бројна нежељена дејства код пацијената.

У здравственим установама у Српској немају замјерке на квалитет лијекова нити су се обраћали Агенцији тим поводом.

Директор болнице у Зворнику Иван Поповић каже за “Глас” да никада нису имали проблема с неквалитетним лијековима, да немају жалби ни пацијената нити особља.

- Проблем који имамо у вези с лијековима јесте тај да се веома често дешава да се нико од добављача не јави на тендер који распише Фонд здравственог осигурања. То је иначе процедура на основу које добијамо медикаменте - казао је Поповић.

Први човјек Универзитетско клиничког центра РС Владо Ђајић тврди да ни у тој установи није било жалби ни пацијената нити љекара на квалитет лијекова који су примјењивани у процедури лијечења.

- Накарадност тендера за снабдијевање лијековима лимитира нас да радимо свој посао па се посеже за интервентним увозом - навео је Ђајић за “Глас”.

Примједаба на квалитет лијекова није било ни у фочанској болници.

- Тендере, односно јавне набавке за лијекове спроводи Фонд здравства, док ми набављамо медицински материјал у складу са законом, односно од добављача који су регистровани код Агенције за лијекове БиХ - прича за “Глас” директор болнице Фоча Радмил Марић.  

Захтјеви

У извјештају Агенције за лијекове наводи се да су по питању континуираног недостатка стручног кадра за обављање послова из њихове надлежности упућивали бројне захтјеве за попуну радних мјеста надлежним институцијама с образложењима и посљедицама по заштиту здравља становништва у БиХ. Међутим, број радника се наставио смањивати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 24 бебе
Рођене 24 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана