Љекар Бранислав Миловановић о могућим посљедицама инфекције “ковид 19”: Хронични умор озбиљна пријетња

Предсједник Удружења за неурокардиологију Србије Бранислав Миловановић каже за “Глас Српске” да је у питању прва студија тог типа у свијету, коју реализује са својим тимом истраживача и Универзитетским клиничким центром (УКЦ) РС.

- Студија је рађена с циљем да се испита функција аутономног нервног система у акутној фази код пацијената са “ковид” инфекцијом. Компликације које се јављају углавном су везане за појаву изненадне срчане смрти, а пацијенти који су преболовали вирус корона у опасности су да добију и синдром хроничног умора. У питању је озбиљно обољење о којем се мало зна, а које је у рангу карцинома и АИДС-а, због великог степена инвалидитета. Око 79 одсто оболелих је приморано да напусти посао јер не могу радити због недостатка енергије - истиче Миловановић и појашњава да синдром хроничног умора доводи до оштећења свих система у организму, почевши од имуног, ендокриног, метаболичког до аутономног нервног система.

Миловановић наводи да је студија урађена на 120 особа заражених вирусом корона које су биле пацијенти у УКЦ-у РС.

- Посматрали смо 50 пацијената са тешком клиничком сликом и запаљењем плућа и 70 њих са блажом клиничком сликом. Анализираћемо стања и једних и других и утврдити до каквих је промена дошло код тих пацијената током акутне фазе, а пратићемо их и наредних месеци да видимо да ли је дошло до компликација, да ли се развио синдром хроничног умора. Циљ нам је такође да откријемо које су разлике у поређењу са онима који нису били заражени - казао је Миловановић и додао да је студија реализована на идеју генералног директора УКЦ-а РС Владе Ђајића, те да је резултат петогодишње сарадње.

Он је истакао да је тренутно у току обрада података, нагласивши да поред методе класичне статистике користе и вјештачку интелигенцију.

- Током прикупљања података користили смо апарат који је тренутно најсавременији на свету и који се користи у испитивању астронаута у Хјустону. Његовом употребом успели смо да забележимо све промене аутономног нервног система током фазе болести и те сигнале сада анализира мој тим истраживача у којем је и професорица Драгана Бајић са Факултета техничких наука у Новом Саду. По добијању резултата, који ће бити веома значајни у дијагностичком смислу и које очекујемо у наредних месец, два, објавићемо публикацију - истакао је Миловановић.  

Да је синдром хроничног умора озбиљна болест, каже Миловановић, свједочи и чињеница да је Европски парламент прије двадесетак дана изгласао резолуцију према којој је хитно потребно спровести мјере за истраживање те болести, нарочито у свјетлу “ковид” инфекције.

- За болест постоји шифра од 1969. године и обољење се свих ових година третирало као поствирусни симбол умора, међутим, у октобру прошле године уведена је нова ознака. У питању је Р 53.8 која покрива проблематику са више аспеката и није везана само за вирусну инфекцију. Резолуција Европског парламента је велики ветар у леђа истраживачима и тек сада почиње борба са тим обољењем - навео је Миловановић.

Борба за права

Бранислав Миловановић каже да се 12. маја обиљежава Међународни дан подизања свијести о хроничним неуролошким и имунолошким обољењима, у која се убраја и хронични умор, а с циљем борбе за права пацијената.

- Постоји опште неразумевање зато што многи нису упознати са том болешћу. Три регионална удружења, словеначко, хрватско и српско наступају заједно у кампањи за борбу за права пацијената који болују од синдрома хроничног умора, како би се изборили за подршку државе. У неким земљама, као што је Норвешка на пример, радници са том дијагнозом могу имати скраћено радно време - рекао је Миловановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.