Крајишник: Одлуке о задужењу и гаранцијама нису ризичне за фискалну позицију и буџет

Срна
Крајишник: Одлуке о задужењу и гаранцијама нису ризичне за фискалну позицију и буџет

Бањалука - Предсједник Фискалног савјета Републике Српске Миленко Крајишник рекао је да одлуке Народне скупштине о задужењу за изградњу обилазнице око Добоја на коридору “Пет це” и о износу гаранција које Српска може издати у овој години за кредитна задужења, не би требало негативно да утичу на фискалну позицију и ликвидност републичког буџета.

Крајишник је истакао да су обје одлуке Народне скупштине Републике Српске уобичајене.

“Одлука о гаранцијама доношена је и прошле године и она даје оквир у којем се Влада може кретати приликом давања гаранција јавним субјектима код задужења за одређене пројекте. Одлука о прихватању задужења је уобичајена када се пројекти финансирају у аранжману са Европском банком за обнову и развој /ЕБРД/”, рекао је Крајишник Срни.

Према његовим ријечима, расправа о одлуци о задужењу код ЕБРД-а могла је да се односи на два кључна аспкета - да ли је тај пројекат важан и потребан и услове под којима се Српска задужује за финансирање тог пројекта.

“Немам дилему у вези са значајем тог пројекта. Трансевропски коридор је ауто-пут који се гради кроз цијелу Европу и малим дијелом пролази кроз Српску. Наша срећа је што ћемо бити прикључени на тај коридор јер су на њега прикључене све европске земље на правцу сјевер-југ. О његовом значају не треба превише трошити ријечи. Он је и дио мреже ауто-путева у БиХ, односно Српској и не може бити споран”, каже Крајишник.

Говорећи о условима под којима се Српска задужује, Крајишник је истакао да су они стандардни када је ријеч о кредиту ЕБРД-а за финансирање оваквих пројеката у земљама као што је Република Српска.

“То је 15 година отплате уз три године грејс периода и каматном стопом од један одсто плус ЕУРИБОР који је сада на историјском минимуму. То су заиста повољни извори финансирања. Доношење одлуке и финансирање овог пројекта из ових извора не би требало да негативно утиче на фискалну позицију”, нагласио је Крајишник.

Он је истакао да је аргумент циника да тај кредит треба вратити.

“Наравно да га треба вратити, али треба да буде изграђен значајан дио инфраструктуре која је претпоставка за развој и подршка будућем развоју Српске. Нема дилеме да треба градити инфраструктуру, посебно на међународним коридорима, јер без тога не можете развијати земљу”, рекао је Крајишник.

Говорећи о одлуци о износу гаранција за кредитно задужење, Крајишник је истакао да је она мало другачије природе и доноси се да би Влади омогућила да даје гаранције за појединачне пројекте, односно појединачна задужења за одређене срхе.

“Закон је омогућио да те сврхе буду различите од капиталних пројеката и инвестиција, који су развојног карактера, могу бити самоодрживи и допринијети убразању економског раста па и животног стандарда становништва, до финансирања буџетског дефицита и покрића обавеза из ранијег периода и других намјена”, појаснио је Крајишник.

Према његовим ријечима, кључно питање је за које пројекете ће у будућности Влада дати гаранције.

“Ако буде давала гаранције, а надам се да хоће, за пројекте који су економски одрживи и могу да финансирају сами себе из свог профита, онда одлука о гаранцијама није проблем. Гаранција се увијек даје да би био смањен ризик у реализацији пројекта са надом да неће бити активирана. Гаранција која није активирана уопште не утиче на ликвидност, буџетску позицију и фискалну стабилност. Надам се да ће одлуке Владе у будућности бити такве и да ће Влада о томе водити рачуна”, каже Крајишник.

Уколико гаранције евентуално буду даване за плаћања која не могу бити самоодржива и за које ће гаранције сигурно бити активиране, додаје Крајишник, онда ће то утицати на фискалну позицију и буџет Српске.

“У том случају из буџета ће морати бити намирене те гаранције и то би била једна врста ризика за ликвидност буџета”, истакао је Крајишник.

Народна скупштина Републике Српске усвојила је недавно одлуку о прихватању задужења Српске код ЕБРД-а у износу од 150 милиона евра за финансирање изградње заобилазнице око Добоја на Коридору “Пет це”.

Парламент је усвојио и одлуку о износу гаранција које може издати Република Српска у 2019. години за кредитна задужења до износа од 800 милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана