Којић: Објављена мапа логора за Србе на сајту Центра

"Ријеч је о прелиминарним резултатима за пријератне општине Бихаћ, Босанска Крупа, Братунац, Брод, Власеница, Дервента, Добој, Зворник, Модрича, Орашје, Оџак, Сребреница, Угљевик и Шамац, као и за Сарајево пет градских и пет приградских општина", рекао је Срни директор Републичког центра Милорад Којић.

Којић је најавио да ће се у наредном периоду мапирати и мјеста заточења у бањолучкој Крајини, западној Крајини, сјевероисточној Босни, средњој Босни, горњем Подрињу, као и у Херцеговини.

Он је рекао да није искључено да постојећи подаци буду накнадно допуњени с обзиром на то да је ријеч о прелиминарним резултатима.

Којић је истакао да треба имати на уму неке специфичности које су пратиле цијели посао око мапирања мјеста заточења, а прије свега чињеницу да неке од локација нису назване онако како се данас зову, да су поједини објекти у међувремену срушени, као и то да на терену због објективних околности, за нека мјеста, није било могуће са сигурношћу означити тачну микролокацију.

"Важно је напоменути и то да тачан број заточеника, за сада, нисмо утврђивали јер бројни су примјери да су људи затварани и на неколико локација, премјештани, скривани од Међународног комитета Црвеног крста", појаснио је Којић.

Према његовим ријечима, као што је то био и случај до сада, Центар се у раду водио званичним документима и базама у посједу ове институције.

"Овдје говоримо о службеним извјештајима, изјавама свједока, медицинској документацији, документацији МКЦК-а, као и подацима непријатељских снага током рата, односно такозване Армије БиХ, Хрватског вијећа одбране и Хрватске војске, као и пресудама пред домаћим правосуђем", нагласио је Којић.

Говорећи о појединостима свједочења заточеника, Којић је рекао да је ријеч о правој голготи кроз који су људи прошли, а да су начини злостављања, како физичког, тако и психичког, нешто што здрав људски ум није у стању ни да замисли.

"Осим што су били мучени глађу, жеђу, излагању екстремно високој и ниској температури, тјерани да пију и једу властите измете, па чак и дијелове тијела, мучитељи су затворенике тјерали да се узајамно злостављају, и то на све могуће начине, затварали су их у кавезе са животињама, бацали са високих зграда, док су пребијања, сакаћења и убиства били њихова свакодневица", навео је Којић.

Према његовим ријечима, оно што је људе држало у животу, како су наводили у свједочењу, је чињеница да су ипак имали наду да ће преживјети онда када их региструје МКЦК.

"Имали смо случајева да је на појединим мјестима био затворен само један човјек, што ни у ком сличају није значило да је тортура мања. До њих никада није дошао МКЦК, тако да су џелати, буквално, радили шта су хтјели са тим људима", напоменуо је Којић.

Којић је истакао да је Центар дошао и до податка о постојању такозваних покретних логора, као што је то био случај у селу Жеравац, општина Дервента, гдје су логораши држани у камионима и аутобусима, као и у насељу Храсница, општина Илиџа, гдје су били затворени у контејнеру за складиштење јужног воћа.

"Све ове људе, а кроз невиђене тортуре су пролазиле жене, дјеца, старији и немоћни, заробљени припадници ВРС, као и они који су `покупљени` са улица, радних мјеста - заробљавање је трајно промијенило, и физички и психички. Оно најмање што се за њих може урадити је да у послу који смо започели истрајемо до краја", поручио је Којић.

Којић је позвао појединце и институције да, уколико имају сазнања о евентуалним мјестима заточења или релевантну документацију која може бити од помоћи, да се обрате Републичком центру.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.