ЈУ "Воде Српске" - Анализирана могућност градње малих хидроелектрана на каналском систему у Семберији

Ова анализа показала је да се потпуним и синхронизованим управљањем каналским системом Дрина-Глоговац-Дашница-Мајевички ободни канал-Главни ободни канал-Сава, са објектима малих хидроелектрана, може знатно унаприједити регулисање протицања воде и спријечити поплаве, унаприједити рад система за наводњавање и искорисити проток воде за производњу електричне енергије, посебно јер се мале хидроелектране поуздано добро интегришу у локалне еко-системе.

Игњатов је навео да је у складу са наведеним, посредством Министарства енергетике и рударства Републике Српске, покренута процедура за уступање постојећег Уговора о концесији за изградњу малих хидроелектрана на каналском систему, који је Влада Републике Српске закључила са концесионаром "АБН Електране" доо.

Игњатов каже да је, према важећем уговору о концесији на каналском систему у Семберији предвиђена изградња четири енергетска објекта увезана у систем малих хидроелектрана - МХЕ "АТЦ" снаге 100 киловата и годишње производње 0,556 гигават-сати, МХЕ "Водозахват" снаге 300 киловата и годишње производње 1,33 гигават-сати, МХЕ "Градац" снаге 240 киловата и годишње производње 1,658 гигават-сати, МХЕ "Бурум" снаге 480 киловата и годишње производње 3,144 гигават-сати.

За мале хидроелектране "АТЦ" и "Бурум", каже он, претходни концесионар је прибавио грађевинске дозволе, а за мале хидроелектране "Градац" и "Водозахват" обезбијеђени су локацијски услови. "Преузимањем ове концесије Јавна установа Воде Српске преузела је сва права и обавезе које проистичу из наведеног уговора о концесији, наставила активности из уговора о концесији које су започете, са намјером да у потпуности реализује концесиони пројекат", наведено је у саопштењу.

Игњатов је навео и да изградњом и пуштањем у рад малих хидроелектрана ЈУ "Воде Српске" оствари компензацију са "Електропривредом Републике Српске", за електричну енергију коју утроши превасходно радом црпних станица уз Савски насип, гдје је у периоду великих поплава 2014. године остварена потрошња енергије у износу од преко 800.000 КМ.

Он је додао да је планирани поврат инвестиције од осам до 10 година, након тог периода Установа би приходовала значајна средства у буџет са којим би се вршило текуће и инвестиционо улагање у водопривредне објекте широм Републике Српске.

Он је посјетио да су Јавна установа "Воде Српске" Бијељина и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде на подручју Бијељине реализовали низ пројеката на реконструкцији, обнови и модернизацији каналске мреже. Игњатов у свом раду, објављеном данас на страници Установе, каже да су пројекти реализовани с циљем да главна каналска мрежа буде доведена у потпуно функционално стање како за заштиту од спољашњих и брдских вода у периодима поводњавања, тако и за потребе транспорта вода захваћених из ријеке Дрине намијењених за наводњавање у сушним периодима године.

Према његовим ријечима, улога каналског система Семберије је да прихвата и спроводи воде са сливног подручја канала Глоговац и властитог слива и одводи у ријеку Саву, а овим каналом омогућено је одводњавање мелиорационог подручја Бијељина, на површинама од 3.500 хектара.

"Водозахватом на ријеци Дрини, обезбијеђен је минимални протицај у каналу од 10 метара кубних у секунди /максимални протицај 30 метара кубних у секунди/, за потребе Семберије и то насеља дуж тока и град Бијељина добили су сталан ток, обезбијеђен је неопходан минимум протицаја у каналу Дашница за испуштање ефлуента отпадних вода града и индустрије града Бијељина", рекао је он.

Сагледавајући наведене техничке и остале елементе каналске мреже Семберије, каже Игњатов, Стратегије интегралног управљањама водама, Стратегије развоја пољопривреде Републике Српске и остале расположиве пројектне документације, проведених истраживања из области пољопривреде и водопривреде на подручју Семберије, евидентне су могућности развоја иригационих система коришћењем постојећих водних и земљишних ресурса у Семберији.

"По основу наведених констатација може се закључити да постојећи каналски систем, са водозахватом на ријеци Дрини у постојећем стању, посједује развојни потенцијал кога у што у краћем року треба искористити", нагласио је он.

Приоритетна намјена канала је заштита од великих вода али она је, каже Игњатов, од значаја у периодима наиласка поплавних таласа, дакле то је периодично и практично непредвидиво.

"Оно што је веома битно је да ова приоритетна намјена ни у једном тренутку не може бити угрожена радом или намјеном других корисника", навео је Игњатов и додао да је друга намјена наводњавање, и она спада у периодичне, односно наводњавање се врши у вегетативном периоду почев од априла закључно са крајем септембра.

Према његовим ријечима, овдје постоји реални дисбаланас, а то је да у периоду када су природни дотоци најмањи, потреба за наводњавањем је највећа.

"Трећа намјена је искоришћење енергетског потенцијала воде у каналима у циљу производње електричне енергије, а ова намјена је сврсисходна и могућа и одвијала би се у току цијеле године", каже Игњатов и додаје да је због свега тога, Јавна установа "Воде Српске" Бијељина извршила анализу могућности градње система малих хидроелектрана на главном каналском систему у Семберији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.