Јела Аћимовић: Већ смо дали дио живота, а нико не зна када ће се ово завршити

Милијана Латиновић
Foto: Велибор Трипић

У сузбијање пандемије уложили смо мјесеце борбе, дали дио свога живота, а резултата нема, нема краја и то је најтеже. Ако одмах не реагујемо, могли бисмо доћи у ситуацију да број обољелих превазиђе болничке капацитете које имамо.

Истакла је то у интервјуу за "Глас Српске" епидемиолог у Институту за јавно здравство РС Јела Аћимовић, нагласивши да није циљ да се иде на потпуно затварање, као на почетку пандемије.

- Ту крајност можемо избјећи ако поштујемо мјере - рекла је Аћимовићева.

ГЛАС: Рекли сте да је ових дана упаљен црвени аларм, шта то значи?

АЋИМОВИЋ: Посљедњих седам дана имамо значајан пораст броја обољелих. Повећан је број заражених са тежом клиничком сликом, број хоспитализованих те оних који су на респиратору и велики је проценат позитивних тестова међу онима који су урађени. Конкретно за посљедњи извјештај, од 650 тестираних вирус корона потврђен је код 181, то је 28 одсто. Земље у Европи пратећи одређене параметре стављају земље на оне црвене и зелене листе, рачунајући проценат позитивних међу тестиранима и уколико је већи од четири, кажу да је то знак да је трансмисија вируса висока, можете замислити онда гдје смо ми у свему томе сада.

ГЛАС: Колико смо далеко од епидемиолошког хаоса који очекују из УКЦ РС?

АЋИМОВИЋ: Само у Бањалуци у сриједу је потврђено 72 обољелих. Уколико се тако настави, не знам да ли ће УКЦ РС имати капацитета да прими све пацијенте. Све болнице морају јачати своје капацитете и бити способне да приме пацијенте из својих регија. "Ковид" болница на УКЦ-у је већ пуна и припремају се кревети на другим одјељењима.

ГЛАС: Пред нама је и сезона грипа, како ћемо разликовати да ли смо заражени грипом или короном?

АЋИМОВИЋ: Симптоматологија је веома слична и тешко да особа која добије симптоме заразне болести може сама да разликује да ли се ради о грипу или "ковиду". Губитак чула мириса и укуса је веома карактеристичан за "ковид". Кратак дах је више карактеристичан за "ковид" него за грип. "Ковид" може да се манифестује потпуно неспецифично само дијарејом, без температуре. Због тога апел становништву када добију било који од тих симптома да се јаве породичном доктору. Код грипа заразност траје пет до седам дана, док је код "ковида" то 14 дана. У ситуацији када је велики број обољелих веома је важно да укућани особе која има симптоме остану код куће, јер ако они наставе да иду на посао или у школу велика је вјероватноћа да шире инфекцију даље, а да тога нису свјесни.

ГЛАС: Из досадашњих изјава епидемиолога видљиви су различити ставови, једни тврде да је немогуће истовремено заразити се и грипом и короном, други да је могуће, какво је Ваше мишљење?

АЋИМОВИЋ: Први пут се сусрећемо са оваквом ситуацијом и не треба давати дугорочне прогнозе. Ми смо у РС већ код првих случајева заражених вирусом корона имали оне код којих смо потврдили и грип и "ковид" истовремено. То је било у марту. Истраживања показују да када дође до истовремене инфекције повећава се шанса за тешку клиничку слику. Све што користимо за превенцију ширења "ковида" помоћи ће и у превенцији ширења грипа. У то можемо да вјерујемо и на основу сезоне грипа која управо пролази на јужној хемисфери, гдје је ове године била изузетно ниска активност тог вируса. Вакцина против грипа је потребнија него икада.

ГЛАС: Када се вирус корона појавио у марту у Српској, јесте ли могли и претпоставити да ће оволико трајати?

АЋИМОВИЋ: Много се очекивало и причало како ће вирус нестати током љета, али нисмо имали на основу чега да то тврдимо. Могли смо се само надати. И док је код нас било хладно, примјера ради у Пакистану температура је била око 50 степени и имали су око 1.000 заражених дневно. Људи су у историји пролазио више пута кроз пандемије и свјесни смо да увијек може да се догоди поново. Због тога имамо планове приправности за пандемије и некако се увијек очекивало да би то могла бити пандемија грипа, јер оне су најчешће, али се није баш очекивало ово. Ни сада нико не може рећи до када ће ово трајати. Оно што би била најбоља опција за све нас је да се вирус прилагоди људском организму, да се саживи са њим и да када дође до инфекције изазива благе клиничке слике.

ГЛАС: Да ли је нешто у протеклих седам мјесеци могло бити другачије урађено па да данас немамо троцифрене бројеве новозаражених на дневном нивоу? Ако да, шта конкретно?

АЋИМОВИЋ: Сигурно да јесте. Знамо како се овај вирус преноси у блиском контакту, боравком на малој удаљености, капљичним путем. Нисмо могли то потпуно да спријечимо, али јесмо да смањимо. Знамо да се преноси у затвореним просторима у којима је много људи, посебно ако гласно говоре или пјевају. Сматрам да није толика жртва ставити маску када улазите у затворени простор. Да смо све то поштовали, ситуација би била много боља.

ГЛАС: Српска је укинула ретестирање заражених, да ли се након тога догађало да је неко поново заражен и у којим ситуацијама би ретестирање могло бити поново уведено?

АЋИМОВИЋ: Имамо неколико ситуација гдје је дошло до поновног заражавања и то у различитим размацима. Имали смо случај гдје је код особе која је ретестирана, и показано да је негативна, дошло до поновног заражавања након мјесец дана. Ретестирања су укинута, јер је искуство у свијету показало да су и након 14 дана мале шансе да је особа заразна чак и ако је позитивна. Морали смо да одредимо приоритете и да тестове који су коришћени за ретестирање усмјеримо на откривање нових случајева.

ГЛАС: Земље у региону и Европи поново уводе строже мјере. Да ли Српска разматра пооштравање неких мјера?

АЋИМОВИЋ: На почетку су исте мјере важиле широм Српске, а онда смо одлучили да их прилагодимо и да их доносе локални штабови у складу са ситуацијом. Припремамо листу мјера које би могле бити пооштрене у општинама и коју ћемо доставити свима.

ГЛАС: Коју мјеру би већ сада могле да пооштре општине са великим бројем заражених?

АЋИМОВИЋ: Много је приватних окупљања, која не треба да се организују у вријеме пандемије. Сматрам да је рестрикција окупљања најважнија.

ГЛАС: Хрватска је утишала музику у угоститељским објектима, да гости не би гласно говорили и приближавали се једни другима те да и на тај начин буде смањено преношење вируса. Има ли та мјера смисла?

АЋИМОВИЋ: И те како има смисла. Било је заражавања у фабрикама за производњу меса. Хладноћа у тим просторима и бука због које људи гласније говоре погодовале су ширењу вируса, а онда већа количина капљица излази. То се догађа и у угоститељским објектима.

ГЛАС: Хоћете ли такву мјеру препоручити и угоститељима у Српској?

АЋИМОВИЋ: Зашто да не. То је једна од реалних опција која се може и код нас узети у обзир.

ГЛАС: Многи не вјерују да вирус постоји, шта можемо урадити да и ти појединци почну вјеровати прије него што се и сами заразе?

АЋИМОВИЋ: Врло је изражено то невјеровање да постоји пандемија и то је разлог што се појединци не придржавају мјера, а кад год неко не поштује мјере, не можемо зауставити епидемију. Важно је становништву објаснити разлоге за сваки поступак и сваку мјеру коју уводимо и у томе је велика улога здравствених радника којима становници и даље највише вјерују.

ГЛАС: Шта Вам је као човјеку и епидемиологу било најтеже у протеклом периоду?

АЋИМОВИЋ: У вријеме полицијског часа када је све било затворено радили смо три пута више него икада, без радног времена, слободног викенда или одмора. У свему томе када не можете да се посветите својој породици тешко вам буде када неко каже да смо све ово измислили, да лажемо. Требало би сви да идемо у истом смјеру да дођемо до резултата, а не да половина ради све супротно, а здравствени радници без предаха раде и на измаку су снаге. Ако се разболимо, људе неће имати ко да лијечи.

Вакцина

ГЛАС: Колико наде треба да полажемо у вакцину и када ће Српска почети примјењивати лијек "ремдесивир"?

АЋИМОВИЋ: У вакцину полажемо велике наде, јер је вакцинација најефикаснија здравствена мјера. Вакцинација као мјера спасила је највећи број живота у историји човјечанства. Надам се да ћемо ускоро добити ефикасну и сигурну вакцину, а њен ефекат зависиће од тога колико је будемо употребљавали. Када је ријеч о "ремдесивиру", у процесу смо набавке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана