Један позив мијења све: Кћеркина сумња спасила мајку од насилног партнера

"Дошла је у Центар за социјални рад Приједор млађа жена. Пријавила је да јој је мајка има новог партнера, проблематичног, да јој је звучала чудно када су се чуле телефоном, да се нису видјеле једно вријеме, да не зна гдје мајка борави и да сумња да је мушкарац с којим је у вези злоставља, а да мајка то од ње жели сакрити. Пронашли смо мајку. Била је на адреси на којој је повремено радила послове помоћи у кући. Затекли смо је у модрицама, са црним подливима испод очију", испричала је Срни социјална радница Центра Маријана Станић.

Жена је најприје одбијала пријавити партнера, а није хтјела ни медицинску помоћ. Уз подршку социјалног радника и психолога постепено се оснажила и засад успијева да се одупре позивима и притисцима партнера да одустане, да повуче пријаву и да наставе везу.

"Други недавни примјер је мушкарац који је након развода покушавао вратити контролу над животом бивше супруге злоупотребом властитог дјетета над којим је старатељство добила мајка, а која је у међувремену засновала нову везу у иностранству. Толико озбиљне пријетње по живот јој је упућивао да је страховала допутовати у Приједор, па нам се обратила за помоћ.

Захваљујући скриншотовима порука у којима јој је пријетио и благовремени реаговањем и поступањем успјели смо јој обезбиједити заштиту, а оцу је омогућено да се види с дјететом у контролисаном окружењу, у просторијама Центра за социјални рад", говори Станићева.

У оба ова случаја починиоцима насиља изречена је забрана приближавања жртви на 200 метара и забрана узнемиравања жртве у трајању од 30 дана. У питању су хитне мјере заштите које се изричу у року од 24 часа.

"Праћење изречених мјера је у надлежности полиције, а ми смо и даље у контакту са жртвама. У првом случају, мушкарац покушава успоставити везу, а жена се опире и покушава да нормално живи и ради. Он је упоран и покушава да је сломи, а она је и даље истрајна у намјери да се с њим више не виђа. Све и да се помире и да се насиље након неког времена настави, њој ће заштита бити још једноставније доступна, а њему ситуација још сложенија, јер је он сада препознат у систему као починилац насиља", појаснила је Станићева.

У другом случају, мушкарцу није ускраћено право да виђа дијете, а жени је обезбијеђена заштита све вријеме њеног боравка у Приједору гдје је полиција имала тачне датуме, сатнице и путање њеног кретања.

"Овај случај илуструје један нови тренд који је примијећен у вријеме избијања епидемије вируса корона, а то је пораст психолошког насиља, вријеђања и пријетњи путем телекомуникациониих канала. Због рестрикција на границама, ограниченог кретања и полицијског часа починиоци нису имали могућност да физички науде ако не живе у истом домаћинству са жртвом. Због тога су имали потребу да вербално науде, узнемире и пријете и то је у овом случају попримило застрашујуће размјере", упозорила је Станићева.

Охрабрити пријављивање насиља

Заштитне мјере су одличан механизам који, према њеним ријечима, није довољно кориштен, али се мора имати на уму и то да тужилаштво и суд своје одлуке доносе на основу онога што имају испред себе написмено, те је стога детаљно и исцрпно документовање и рад на сваком случају од пресудног значаја, а што је у надлежности центара за социјални рад и полиције.

"Представљања оваквих примјера позитивних расплета јавности никада не може бити превише. Тако можемо охрабрити све који имају или сличне проблеме или сазнања да их неко други има. Зато ми стално позивамо да се насиље пријављује, исто као што увијек предлажемо заштитне мјере, више њих одједном, у нади да ће бар једна бити изречена", истиче Станићева.

Пријаве могу бити анонимне - увијек има начина за реаговање

Она је нагласила да пријаве могу бити анонимне, као и да стручњаци на терену увијек имају начина да реагују, а да се никад не сазна ко је пријавио случај. Осим социјалног радника и психолога, тим чине правник, дефектолог, специјални педагог који су укључују по потреби, а Станићева је координатор тог тима и представник Центра за социјални рад у мултисекторском тиму који у Приједору дјелује десет година и који се бави заштитом од насиља у породици.

"Управо је у току рад на једном веома тешком случају гдје је жртва сексуалног злостављања малољетно лице са развојним потешкоћама, а починилац старији мушкарац из сусједства, и гдје је насиље пријавила особа која је хтјела остати анонимна", навела је Станићева.

Економска дестабилизација узрок тензија и у породицама у којима није било проблема

Центар за социјални рад Приједор за првих десет мјесеци прошле године запримио је 135, а у истом периоду ове године 132 пријаве насиља у породици, те се не може говорити о утицају пандемије на број случајева.

"Март и април јесу у благом порасту, али то је тренд који је иначе присутан, независно од епидемије. Оно на шта ванредно стање јесте утицало је пораст економске дестабилизације као узрочника тензија, чак и у породицама у којима до сада није било проблема, јер је страх за егзистенцију један је од окидача за насиље", рекла је Станићева.

Што се тиче организације рада у вријеме ванредне ситуације, тим за заштиту од насиља у породици увијек ради 24 часа кроз организована дежурства. То се није мијењало чак ни у вријеме полицијског часа, јер су ту поступања хитна и неодложна, тако да није било жртава за које је затражена заштита, а да им је била усљед пандемије онемогућена.

"Када је у питању заштита жртава у социо-економском контексту, она је једнако потребна као и у редовна времена. Ми често добијамо упите зашто жртве насиља немају предност приликом запошљавања и мислим да би законодавци могли размотрити такав вид позитивне дискриминације", поручила је Станићева.

У заштити од насиља у породици у вријеме кризе, колико је важна улога институција, толико је значајан и допринос сваког појединца, невладиног и приватног сектора, подршке међународне заједнице и медија, као што је и превенција једнако битна колико и благовремена реакција.

"Ми имамо добар закон, затим стандарде поступања, индивидуалне планове, социјалне анамнезе, процјене ризика, али је сваки случај специфичан. Зато често кажем да ми радимо све то што је прописано, плус све што живот измисли", закључује Станићева.

Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена /УН Њомен/ у БиХ спроводи кампању "Искључимо насиље над женама и дјевојчицама заједно" у оквиру глобалне кампање "16 дана активизма против родно заснованог насиља".

У фокусу овогодишње кампање у БиХ је утицај пандемије на пораст насиља над женама и дјевојчицама, а истиче се и значај несметаног приступа услугама подршке жртвама насиља, те допринос шире заједнице превенцији насиља над женама у времену кризе, с посебним фокусом на медије. Приједор је једна од 11 локалних заједница у БиХ које учествују у спровођењу кампање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.