Јаглица: Велика заинтересованост за додјелу бесповратних средстава Владе Мађарске

Срна
Foto: Срна

БАЊАЛУКА- Директор Фондације за одрживи развој Републике Српске "Прогресус" Андреа Јаглица изјавила је да је више од 400 људи већ регистровало налог на ПОС систему на интернет страници ове фондације, што је предуслов за пријаву на Јавни позив за додјелу бесповратних средстава Владе Мађарске за набавку пољопривредне механизације, опреме и алата, те да има и значајан број пријава које су у потпуности завршене.

"То значи да већ имамо људе који су одлучили шта желе да купе, узели понуду од изабраног добављача, унијели све податке, попунили потребна поља која се односе на њихов пословни план, те прикупили све потребне документе", истакла је Јаглица у интервјуу Срни.

Она је нагласила да стотине људи свакодневно улази на интернет страницу форсрпска.орг, а по неколико десетина људи сваки дан дође у канцеларије "Прогресуса" у Бањалуци, Бијељини, Градишци и Дервенти.

Према њеним ријечима, руководство Фондације до сада се сусрело са више од 3.000 пољопривредника на званичним догађајима који су организовани у 30-ак градова и општина у Републици Српској, док се у посљедњих неколико дана свакодневно састају с пољопривредницима директно на њиховим имањима.

У овој фондацији се надају да ће ускоро сваки пољопривредник у Републици Српској и Брчко дистрикту имати све потребне информације да би могли да се пријаве за бесповратна средства.

У оквиру овог програма, рекла је Јаглица, пољопривредници могу да набаве сву пољопривредну механизацију, опрему и алате који се производе у Мађарској, а то је низ различитих производа - од оних основних средстава попут плугова, тањирача, тарупа, сијачица, мотокултиватора, косилица, балирки, фреза, роло преса, прскалица, атомизера, преко машина за брање, прање, откоштавање, сортирање, сушење, замрзавање, те прераду попут опреме за прављење сокова, џемова, сирева, до пластеника, система за наводњавање, приколица.

"Интересовање се разликује од регије до регије, али можемо рећи да је разноврсно. Траже се плугови, балирке, роло пресе, тањираче, али и машине за прераду воћа, поврћа, за млијечне производе, програм за дестилацију, бурад за вино, опрема за пчеларство. Највећа потражња у свим регијама је, ипак, за приколицама за које је на почетку било највише дилеме због цијена", појаснила је она.

Јаглица је додала да пољопривредници који су од самог почетка Програма почели да траже и истражују шта желе да купе и који су већ дубоко у математици те понуде, сад се све мање жале на цијене, али још има људи који нису истражили понуду до краја.

"Програм је осмишљен тако да се пољопривредници сад пријављују на програм, а плаћају своје учешће сљедеће године, након што се заврши процес оцјењивања и одлучивања о томе ко добија средства. Програм прописује да пољопривредници сносе посљедице пораста евентуалног пораста цијена због инфлације, раста трошкова производње, транспорта.

Мађарским произвођачима је зато препоручено да пољопривредницима понуде цијене за сљедећу годину, како пољопривреднике у тренутку кад треба нешто да плате не би дочекала већа цијена у односу на ону с којом су се пријавили на Програм. Такође, дистрибутерима је препоручено да у цијену машине урачунају и траснпорт, доставу до адресе, царину, пуштање у рад, евентуалну обуку за неке сложеније машине", навела је Јаглица.

Она је додала да се ту прави значајна разлика у односу на оно што је могуће купити код дистрибутера који у овом тренутку има нешто на лагеру у Републици Српској.

"Све даље је ствар сваког газдинства и предузећа појединачно - да ли ће наћи рачуницу у свему томе или не. Неколико стотина људи који су већ у процесу пријаве на Јавни позив су очигледно израчунали да им се овај Програм исплати", нагласила је Јаглица.

Пољопривредници не треба ништа да плаћају унапријед

На питање да ли и колико новца пољопривредници треба да плате унапријед, односно кад се пријављују на програм, Јаглица је рекла ништа не морају да плате унапријед, те да је ово програм без ризика за пољопривреднике.

"Не морају да уплате ниједну марку до тренутка док не буду знали да су им средства одобрена. Имамо информације да су их неки дистрибутери убјеђивали да морају да плате 30 одсто одмах, али то апсолутно није тачно. Не морају ништа да плате одмах. Уколико желе средства, морају само што прије да се пријаве и да упишу шта желе да купе. Уколико у тренутку кад им буду одобрена средства и буде требало да потпишу уговор са Фондацијом процијене да ово, ипак, није повољна прилика за њих, могу да одустану, без икаквих посљедица", истакла је Јаглица.

Она је рекла да су пољопривредници имали погрешне информације које стижу са свих страна.

"Овај програм је добар за све, али постоје и различити специфични интереси: дистрибутери имају своје различите интересне групе, а није безначајно да је у Републици Српској у јеку и предизборна кампања. Људи имају право да вјерују коме изаберу да вјерују, али Фондација не дозвољава да иједан пољопривредник има погрешне информације и зато смо сваки дан на терену. Ми смо једина апсолутно релевантна адреса и ту смо за те људе - на терену, у канцеларијама, на телефону. Пољопривредници у сваком моменту могу доћи до нас и добиће праве информације", нагласила је Јаглица.

Она је додала да је Програм почео на начин да су пољопривредници добијали понуду од три-четири дистрибутера у Републици Српској. "Приличан број фирми које продају пољопривредну механизацију у Републици Српској купило је много механизације прије раста цијена и сад имају милионске лагере због којих на самом почетку Програма нису били заинтересовани да увозе мађарску робу. Међутим, пољопривредници хоће мађарску механизацију јер желе да искористе 70 одсто бесповратних средстава, па су сад и домаћи дистрибутери почели да схватају да је ово прилика која не би требало да се пропушта, тако да се и њихов број стално повећава", навела је Јаглица.

Према њеним ријечима, пољопривредници могу да купе шта желе, од произвођача и дистрибутера којег они изаберу, механизација и опрема морају да буду мађарске производње и ту се завршавају сва ограничења, а правна лица чак могу да купе машине директно у Мађарској или у било којој другој земљи гдје се продају мађарске пољопривредне машине.

Рок за пријаву 15. октобар

Говорећи о условима за пријаву за бесповратна средства и на који начин пољопривредници могу да се пријаве, Јаглица је у интервјуу Срни појаснила да су основни услови да се људи баве пољопривредом на подручју Републике Српске и Брчко дистрикта и да желе да купе механизацију или опрему мађарске производње.

"Пољопривредници се могу пријавити искључиво попуњавањем електронског формулара на интернет страници форсрпска.орг и, уколико желе субвенцију, то треба да ураде до 15. октобра ове године", истакла је Јаглица.

На питање да ли је апликација на интернет страници компликована за пољопривреднике, Јаглица је рекла да апликација дјелује сложена, али није и да свако ко има основно знање рада на рачунару може и сам да попуни апликацију, посебно јер се и на страници Фондације налази веома детаљно видео упуство које корак по корак описује процес попуњавања електронске пријаве.

"Пољопривредници који до сада нису користили рачунар, немају потребу сад за тим, јер су им на располагању људи који могу да попуне пријаву за њих, а то су запослени у Савјетодавној служби Министарства пољопривреде, те у градским и општинским службама у њиховим локалним заједницама, као и дистрибутери који попуњавају апликације за своје купце.

Она је навела да пољопривредници могу да остваре право на бесповратна средства до 70 одсто укупне набавке, односно до 25.000 евра и да ће они сами одлучивати о томе колико средстава траже, јер ће толико и добити уколико њихова пријава буде успјешна.

"Фондација ће прво провјерити сваку пријаву и утврдити да ли испуњава све услове Јавног позива, те да ли је уредно попуњена. Послије тога пријаве прегледа стручна комисија која ће их оцијенити, а то значи да ће бити направљена разлика између озбиљних произвођача, с једне стране, и оних који се не баве пољопривредном, него само желе искористити повољну пословну прилику, с друге стране.

Тренутно видимо да су за Програм заинтересовани управо прави пољопривредници, међу којима су једнаки и они који производе само за потребе своје породице и они који генеришу развој у својим регијама, при чему ће и једни и други имати исте шансе у овом програму. Пријаве које је оцијенила и рангирала стручна комисија иду на коначно одлучивање у Будимпешту, гдје се одлучује коме ће бити одобрена бесповратна средства", појаснила је Јаглица.

Послије тога, додала је она, Фондација обавјештава пољопривреднике да су им средства одобрена, потписују се уговори, пољопривредници плаћају своје учешће, Фондација плаћа износ бесповратних средстава и људи добијају своје машине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана