Историјски догађаји исписани на страницама “Гласа”: На пожутјелим страницама траже и судске доказе

Од првог броја “Гласа Српске”, који се у рукама  читалаца по први пут нашао у љето 1943. године, његови новинари радили су само у служби истине. Ту преданост објективном и правовременом извјештавању деценијама цијене многи, па је тако као вјеродостојан хроничар Бањалуке, Крајине, бивше Југославије и Републике Српске, често послужио као основ за настајање разних изложби, монографија, дипломских и мастер радова.

Богата ризница информација из турбулентних и тешких епоха са пожутјелих страница новина многима и данас служе за најразличитије сврхе.

Да дневна издања “Гласа Српске” не живе само 24 сата свједок је радница Одјељења периодике у Народној и универзитетској библиотеци РС Нада Џепина која већ 33 године читаоцима уступа архивску дневну штампу.

- “Глас” је најчитанији наслов у одјељењу периодике, како стара, тако и нова издања. Нема дана да неко не дође и не затражи неки примјерак - истиче Џепина и додаје да су у депоима ове библиотеке архивирани готово сви примјерци од 1945. године до данас, а посједују и фототипска издања из прве двије године постојања “Гласа”.

Старе новине људи читају да би сазнали како се некада живјело, јер у историјским књигама никада не могу пронаћи “сочне” детаље попут оних скривених у новинским ступцима. “Глас” нуди изобиље информација без додатних тумачења и идеолошких фуснота, а најтраженији примјерци, су прича Џепина, они из педесетих, шездесетих и деведесетих година прошлог вијека.

- Људе свашта занима. Једини траже стара издања да би видјели колика је била курсна листа неке године, друге занима да ли се њихово име и презиме нашло међу рођеним бебама у матичном, а има и грађана који у текстовима црне хронике траже доказе за суд. Ту су и озбиљни истраживачи, махом професори историје, који листајући странице “Гласа” знају провести сате и сате у нашој читаоници не би ли пронашли вјеродостојне слике неких других времена. Монографије о Банском двору, спортском клубу “Борац”, као и монографија о развоју општине Лакташи углавном су настале на основу текстова из ваших новина - истакла је Џепина.

За “Гласова” издања, тврди она, интересују се и странци.

- Непосредно након овог посљедњег рата долазила су људи из Хага. Била  је то делегација од десетак странаца који су прелистали све примјерке “Гласа” из тог ратног периода. Не знам шта су конкретно тражили, али долазили су неколико дана. Страни држављани нам долазе и данас када истражују дешавања са ових простора и “Глас” као најстарији дневни лист у Српској им је први извор информација. Недавно је навраћао један Нијемац који припрема мастер рад о холокаусту у БиХ и занимало га је како је “Глас” о томе извјештавао - испричала је Џепина.

Љути је, каже, немарност и неодговорност појединаца према архивској грађи, па су тако многи примјерци “Гласа” покидани, раскупусани, али и десетковани, јер људи кришом исјецају огласе, читуље, текстове...

- “Глас Српске” је изузетан хроничар времена и било би ми жао да останемо без неких бројева због људске непажње. Превелика употреба доводи до  уништавања, увезане странице се кидају због претјераног фотокопирања, али многи и свјесно исјеку нешто што им треба када не пазимо на њих. Надам се да ће дигитализација новина коју је “Глас” започео бити приведена крају, јер би нам то увелико помогло да сачувамо фонд новине - истакла је Џепина.

Осим Народне и универзитетске библиотеке стари примјерци “Гласа Српске” брижљиво се чувају и у Архиву РС.

Помоћник директора Архива РС Владан Вуклиш каже да се на њиховим полицама могу наћи готово сва издања “Гласа” од 1943. до 2007. године. 

- Недостаје нам свега неколико бројева након завршетка Другог свјетског рата, као и неки примјерци из ратних деведесетих година. Издања послије 2007. године немамо јер смо престали добијати “Глас” за потребе архиве - прича Вуклиш.

Додаје да је “Глас” често основни извор информација многим његовим колегама приликом истраживачких пројеката.

- За одређене крајеве, градове и општине архивска грађа није у потпуности сачувана, и онда се ослањамо на “Глас” који је понекад сасвим довољан извор за студентска и аматерска истраживања. Озбиљним истраживачима, новине су почетни извор од којег се креће. Наративним репортажама из “Гласа”, као и фото-репортажама допуњавамо документарне изворе које сакупимо из архивске грађе - испричао је Вуклиш.

Архив РС за октобар припрема велику изложбу о 50. годишњици земљотреса у Бањалуци, а “Гласове” фотографије и чланци доминираће у том пројекту. 

- “Глас” нам је веома битан јер су тада излазили специјални бројеви са фото-репортажама и посљедицама које је проузроковао земљотрес и заиста је велики извор информација о том периоду. Недавно је урађена монографија о “Електрокрајини” и “Глас” је био основни извор за период од 1992. године па на овамо - казао је Вуклиш. 

Страни истраживачи који се занимају за “Гласове” бројеве нису ријеткост ни у Архиву РС.

-  Недавно је у нашу читаоницу долазио један странац који је тражио издања из 1976. године. Занимају га подаци о премјештају јеврејског гробља током 1976. и 1977. године - истакао је Вуклиш и поновио да је неопходна дигитализација “Гласа” како би се у потпуности сачувала новинска баштина, али и истраживачима олакшала доступност информација.

Вјерни читаоци

У Народну и универзитетску библиотеку РС свакодневно долази велики број људи како би у дневној читаоници читали “Глас”. Махом су то пензионери и студенти, који неријетко поведу жустру расправу о оном што је написано. Свако жели да изнесе свој став о политичким дешавањима, убиствима и криминалу, а на мети се често нађу и сами аутори текстова.

У читаоници смо затекли седамдесетдеветогодишњег Мирка Шашића док листа “Глас”, иначе вјерног читаоца наших новина већ пуних 40 година.

- Откако су ме стигле године прво што ујутро прелистам су читуље, да видим има ли међу њима неког од познаника. Редовно прочитам и вијести из бањалучке рубрике како би био упознат са дешавањима у граду. Волио би да мало више пишете о борцима, било би лијепо да бар једном седмично у “Гласу” осване текст о ствараоцима РС,  о томе како живе, шта мучи њихове породице и слично - казао је Шашић.

Дигитализовану архиву Гласа можете претраживати О В Д Ј Е

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.