Име мијењају и због селидбе у иностранство

У Градској управи Бањалука истичу да је промјена идентитета, односно имена или презимена, право сваког грађанина загарантовано Законом о личном имену, које је лани искористио 121 Бањалучанин који је предао захтјев за промјену имена.

- Име или презиме 2016. године промијенило је 130 грађана, а годину раније њих 148. Грађани могу, али не морају, навести разлог за то. Најчешће то раде због усклађивања података који се налазе у евиденцији Министарства унутрашњих послова РС са подацима у матичним књигама - рекао је портпарол Градске управе Бањалука Миленко Шајић.

Истакао је да је међу разлозима за промјену имена често једноставнија употреба у иностранству.

- Обично се мијењају имена која имају слова ђ, ћ, ч, ш, јер се теже изговарају у страним језицима. Тако се, на примјер, мијења Неђељко у Недјељко или Нађа у Надја. Неколицина захтјева повезана је и са промјеном презимена у вези са браком, јер након развода становници углавном желе да врате презиме које су носили прије брака - навео је Шајић и додао да се матичарима понекад јаве и родитељи са захтјевом да промјену имена дјетета јер су се одлучили за неку другу варијанту.

У Приједору се прошле године на промјену имена одлучило 45 особа, баш као и 2015. године, док је у 2016. години име замијенило њих 29. 

- За разлоге наше странке не питамо, јер нису дужни да нам образложе своју одлуку, то је искључиво њихово лично право - рекли су у Градској управи Приједор.

Документа са новим идентитетом претходних година добијале су и Добојлије.

- У посљедње три године имали смо око 100 промјена имена или презимена - навели су у добојској Градској управи. 

Социолог Ведран Француз каже да све чешће промјене имена због прилагођавања страним језицима означавају губљење идентитета и традиционалних вриједности.

- На тај се начин људи који се преселе у иностранство лакше адаптирају у нову средину и због тога се олако одричу своје традиције. Криза идентитета је испливала на површину појавом глобализације, па тако многи родитељи, свјесни глобалних трендова, приликом избора имена за дијете бирају имена која су прихватљивија на широм друштвеном простору - рекао је Француз и додао да се глобални трендови много лакше "увлаче" у  средине гдје су грађани либералнији. 

Матичари објашњавају да се долазак дјетета на свијет мора пријавити у року од 15 дана након рођења, а име одређују родитељи, изузев у ситуацијама када се не могу споразумно договорити и када име дјетету одређује орган старатељства. Међутим, истичу да таквих случајева нису имали у посљедње три године.

- Дешава се да родитељи не упишу на вријеме своју дјецу и претпостављамо да је у питању немар. У 2015. години смо имали накнадно уписивање троје малишана који су рођени мимо здравствених установа и то 2011, 2013. и 2014. године и у сва три случаја у питању су ромска дјеца - навели су у приједорској Градској управи.

У посљедњих неколико година, према подацима бањалучких матичара, лична имена дјеце нису у року уписана у десетак случајева, а најчешћи разлог је то што родитељи нису имали пребивалиште у Бањалуци, док је у изузетно малом броју случајева "споран" био брачни статус родитеља.

Популарна имена

Према подацима матичних служби, најпопуларнија женска имена у РС посљедњих неколико година су Софија, Милица, Марија, Ана, Теодора, Миа, Анастасија и Сара, док су популарна мушка имена Стефан, Лука, Никола, Марко, Лазар, Ђорђе, Вук, Павле, Филип и Коста.

- Као необична, односно рјеђа имена која су родитељи одређивали својој дјеци за дјечаке су Лав Николај, Лан, Ноа, Балша, Ноел, Тадеј, Сретен Адор, а за дјевојчице Асја, Аурора, Тиса, Аника, Јанка, Ела, Аријана, Зоја и Никодина - навели су у матичним службама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.