Храм Преображења Господњег у Пофалићима живи упркос свим недаћама

Први барјак око Храма обнио је Александар Бабић.  Кум славе ове године је српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, а обиљежавању су присуствовали и предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, начелници градских општина, представници привредног и друштвеног живота Источног Сарајева, те велики број вјерника.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да му је драго што је слави Храма Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи присуствовало много вјерника који држе до српског идентитета, православне цркве и српских вриједности, те поручио да сва прича о мултиетичности Сарајева пада на чињеници да овдашње власти не желе да врате имовину СПС.

-Црква и вјера су овдје увијек били значајан аргумент нашег идентитета -  истакао је Додик и додао да му је драго што је данас био кум овог храма и да заједно са вјерујућим народом и свештенством обиљежи за Србе и Цркву веома значајан празник - Преображење.

Он је истакао да је у Сарајеву живјела значајна српска заједница, да је 150.000 људи протјерано из овог града током рата, те да они многа права у послијератном периоду овдје нису остварили која имају други народи на простору Републике Српске.

Према његовим ријечима, зато је важно да овај храм у Пофалићима живи, да се око њега окупља српска заједница и они људи који ту егзистирају.

Он је рекао да је данас видио и доста људи из других крајева Републике Српске и читаве БиХ.

-Без херојске борбе Срба на овим просторима веома је тешко замислити да би се Република Српска формирала и опстала. И зато овдје треба долазити, окупљати се и младост доводити, јер ово треба да буде једно мјесто богослужења које је посвећено сарајевским Србима, њиховом мучеништву и страдалништву - поручио је Додик и додао да је од свих простора бивше БиХ највише страдалника Срба у Сарајеву, који су морали да оду и напусте своје домове.

Он је нагласио да су у Срајево Срби уложили много за изградњу комуналне инфраструктуре, свега онога што чини живот од школа, болница, музеја, трамавајских и жељезничких пруга, а онда су морали да све то напусте, јер нису могли да издрже тортуру.

-Они су убијани овдје само што су Срби. Формирано је много логора гдје су Срби одвођени и малтеретирани, а многи су ми се и данас обратили са стравичним с сјећањима, али опет срећни и задовољни што су живи и што се могу наћи на овом мјесту - рекао је Додик.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да му је драго што је слави Храма Преображења Господњег у сарајевском насељу Пофалићи присуствовало много вјерника који држе до српског идентитета, православне цркве и српских вриједности, те поручио да сва прича о мултиетичности Сарајева пада на чињеници да овдашње власти не желе да врате имовину СПС.

-Црква и вјера су овдје увијек били значајан аргумент нашег идентитета -  истакао је Додик и додао да му је драго што је данас био кум овог храма и да заједно са вјерујућим народом и свештенством обиљежи за Србе и Цркву веома значајан празник - Преображење.

Он је истакао да је у Сарајеву живјела значајна српска заједница, да је 150.000 људи протјерано из овог града током рата, те да они многа права у послијератном периоду овдје нису остварили која имају други народи на простору Републике Српске.

Према његовим ријечима, зато је важно да овај храм у Пофалићима живи, да се око њега окупља српска заједница и они људи који ту егзистирају.

Он је рекао да је данас видио и доста људи из других крајева Републике Српске и читаве БиХ.

-Без херојске борбе Срба на овим просторима веома је тешко замислити да би се Република Српска формирала и опстала. И зато овдје треба долазити, окупљати се и младост доводити, јер ово треба да буде једно мјесто богослужења које је посвећено сарајевским Србима, њиховом мучеништву и страдалништву - поручио је Додик и додао да је од свих простора бивше БиХ највише страдалника Срба у Сарајеву, који су морали да оду и напусте своје домове.

Истакао је да су у Срајево Срби уложили много за изградњу комуналне инфраструктуре, свега онога што чини живот од школа, болница, музеја, трамавајских и жељезничких пруга, а онда су морали да све то напусте, јер нису могли да издрже тортуру.

-Они су убијани овдје само што су Срби. Формирано је много логора гдје су Срби одвођени и малтеретирани, а многи су ми се и данас обратили са стравичним с сјећањима, али опет срећни и задовољни што су живи и што се могу наћи на овом мјесту - рекао је Додик.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је да Срби желе да живе у миру, развијајући своје институције и сарађујући са Српском православном црквом.

Цвијановићева је рекла да су окупљање око порука које стоје иза великих празника, око наученог из прошлости и циљева у будућности, сигуран пут у просперитетну будућност.

-Желимо да сарађујемо и са невладиним удружењима и са свима који данас чине нашу заједницу, а то је Република Српска- рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева је изразила задовољство што већ други пут присуствује обиљежавању славе овог храма.

-Ово је знак подршке нашим људима, додуше, оним малобројним који су остали да живе у Сарајеву, али исто и нашим људима из Источног Сарајева који воде рачуна и о потребама Цркве овдје - рекла је Цвијановићева новинарима након литургије и славског обреда.

Она је захвалила и свештенству које, како је рекла, води рачуна о Србима без обзира гдје живе.

-Мало је Срба који су остали у Сарајеву да живе. Углавном су они отишли са својим породицама негдје далеко или су на територији Републике Српске. То не умањује нашу потребу да смо увијек са њима - рекла је Цвијановићева.

Архијерејски намјесник сарајевски Чедо Ђуреиновић, који је данас служио литургију поводом славе Храма Светог Преображења Господњег у Пофалићима у Сарајеву, истакао је да је ово посебан дан за овај храм и да га посебно радује велики број окупљених вјерника и то што је кум славе данас био Додик.

Свештеник Ђуреиновић нагласио је да Додик својим присуством и одлуком да буде са овим народом овдје даје посебну димензију и велику подршку Србима настањеним у Сарајеву, али и људима који долазе из Источног Сарајева сваке године да прославе овај велики дан.

Он је новинарима рекао да у овом храму годишње буде једно до два вјенчања и крштења, али је углавном ријеч о људима из Источног Сарајева који се одлуче за то из неких традиционалних и личних разлога.

-Богослужење посјећује мало људи, што потврђује да у овом граду има мало Срба. Углавном долазе људи из Источног Сарајева и других мјеста који су се одавде одселили и долазе на богослужења из неких личних осјећања или обавезе - навео је Ђуреиновић који је служио литургију као изасланик Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома.

Он је истакао да се на празник Светог Пребражења Господњег у Пофалићима увијек окупљало много народа код храма, како прије рата, тако и у послијератном периоду.

Саво Пољчић каже да је и прије рата долазио на прославу крсне славе Храма Светог Преображења Господњег у Пофалићима и да се некада коло водило до Долац Малте, што из садашње перспективе дјелује невјероватно.

-Добро је и ово данас, каква су времена. Добро је да се народ окупља, а некада је у Сарајеву живјело много Срба. Долазили су и из околних мјеста, од Пала, Рогатице, Вишеграда, до Кисељака, Зенице. Трамваји су стајали овдје и није се могло проћи колико је било посјећено - истакао је Пољчић, који се 2002. године вратио у своју кућу у Блажују у општини Илиџа, додајући да тренутно нема проблема са комшијама.

Према његовим ријечима, све је мање Срба повратника, а и они малобројни углавном одлазе.

Пољчић истиче да редовно долази на обиљежавање слава православних храмова, како на подручју Републике Српске, тако и у Федерацији БиХ, као и да редовно иде на литургије у цркву у Блажују.

Историјат

Храм Светог Преображења је 8. септембра 1940. године освештао Његова светост патријарх српски Гаврило у присуству бројних владика, 50 свештеника, високих званица и 50.000 вјерника. Од тада је сваке године у овом храму прослављано Преображење као храмовна крсна слава.

Храм је током посљедњег рата у БиХ знатно оштећен, те су послије рата почели обнова крова и поправке, а 2004. године и ново живописање унутрашњости.

Обнова Храма Светог Преображења Господњег је вршена у етапама, а данас се ова црква сматра једним од најљепших у Епархији дабробосанској.

Од краја рата па до 2016. године десило се више од 40 напада на ову цркву. Већина напада остала је неријешена, а починиоци су прошли некажњено.

Српска православна црква (СПЦ) данас обиљежава празник Преображења Господњег, који је посвећен сјећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.