Горко искуство и насљедство пишу брачне уговоре

 Анита Јанковић Речевић
Горко искуство и насљедство пишу брачне уговоре

БАЊАЛУКА - Да брачни уговори за већину парова у Српској не представљају ништа до пуке асоцијације на богаташе и џетсетере, потврђује податак да се на склапање тог документа лани одлучило тек 80 мушкараца и жена који су стали на луди камен.

И податак Завода за статистику РС из којег је видљиво да је током прошле године склопљено 5.530 бракова илуструје да се ријетки одлучују на закључивање уговора прије чина вјенчања.

- Према извјештајима које нам достављају нотари, присутан је тренд повећања броја закључених брачних уговора. Током 2016. године закључена су 62 таква уговора, а 2021. године 80. На основу тих бројева може се констатовати да имамо мали број тих уговора - кажу у Нотарској комори РС за “Глас”.

Наводе да будући супружници који се одлуче на закључење поменутог документа то чине углавном из разлога што се надају добити од неке имовине која ће бити остварена након склапања брака или из разлога што су имали лоша искуства из ранијих бракова и водили дугогодишње спорове.

- Супружници брачним уговором уређују имовинско-правне односе на постојећој или будућој имовини. Женик и невјеста такав уговор могу склопити пред нотаром у форми обрађене исправе. У уговор се уноси која је то имовина стечена прије закључења брака и која чини посебну имовину супружника, а не заједнички стечену у браку. Тим уговорима уговарају да ће свака од уговорних страна самостално управљати и располагати својом посебном имовином - појаснили су у Нотарској комори РС.

Бањалучки адвокат Дарко Кременовић каже да током 17 година дуге каријере није имао ниједан случај развода у којем су супружници имали склопљен брачни уговор.

- Тренутно у поступку имам око 20 развода, а током каријере заступао сам више од 1.000 парова који су се одлучили на окончање брака и никад нико није имао закључен брачни уговор. Ми смо и даље традиционално друштво у којем је, рекао бих, донекле срамота склопити такав уговор који у случају развода смањује трошкове, елиминише проблеме подјеле имовине и на крају сам чин развода краће траје - казује Кременовић за “Глас Српске”.

Адвокат Миљкан Пуцар кроз посао се сусретао са паровима који су изабрали да закључе брачни уговор, а ријеч је о странкама које су прије брака посједовале имовину која им је доносила посебне приходе.

- Брачне уговоре склапају људи који су власници предузећа или њихови родитељи, а они насљедници, па су приходи од тих стечевина предмет уговора. Међу клијентима сам имао и врхунске спортисте који су тражили да њихови приходи из спортских уговора буду дефинисани као посебна имовина прије брака - наводи Пуцар за “Глас”.

То што су брачни уговори на нашим просторима ријетки, Пуцар објашњава чињеницом да на луди камен у највећем броју случајева стају млади који немају имовине у свом власништву.

 - У Европи брачне уговоре закључују људи који иза себе имају неку успјешну каријеру попут глумаца, спортиста, бизнисмена са породичном традицијом, а код нас је, рецимо, веома мало тих великих, традиционалних породичних бизниса који се преносе с генерације на генерацију. Такође, данас приликом куповине некретнине парови обично у уговору наводе да је то један кроз два дијела па им брачни уговори и нису толико потребни, плус што је закон о насљеђивању код нас веома коректно сачињен - појашњава Пуцар.

Заједничка имовина

У Нотарској комори РС наводе да имовина коју супружници стичу радом током брачне заједнице, као и приходи из те имовине чине заједнички стечену имовину којом располажу споразумно.

- Законска претпоставка је да сваком супружнику припада половина заједнички стечене имовине, као и да женик и невјеста могу брачним уговором другачије уредити своје односе у погледу те имовине. У случају спора сваки супружник може захтијевати да му суд одреди већи дио од припадајуће му половине ако докаже да је његов допринос у стицању те имовине био очигледно већи - истакли су у Нотарској комори.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 24 бебе
Рођене 24 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана