Гашић: Забиљежен значајан опоравак у сектору туризма

Срна
Foto: Архива

БАЊАЛУКА- Министар трговине и туризма Републике Српске Сузана Гашић истакла је да је у 2021. години забиљежен значајан опоравак у сектору туризма, па је тако број долазака туриста у првој половини године повећан за око 55 одсто у односу на 2020, док је број домаћих туриста у првих шест мјесеци 2021. повећан за 100,58 одсто.

"Ако говоримо о приходима од боравишне таксе за десет мјесеци 2021. године, остварен је приход у износу од око 1,1 милиона КМ, чиме је већ значајно надмашен укупни приход из 2020. године. Сви ови показатељи, уз одличну посјећеност Јахорине, али и других дестинација у посљедња два мјесеца протекле године, говоре да се туризам у Српској полако, али сигурно опоравља", нагласила је Гашићева, наводећи да је усљед пандемије у цијелом свијету туризам био најпогођенија привредна грана.

Она је за "Илустровану политику" истакла да Република Српска располаже значајним природним потенцијалима на пољу планинског, бањског и авантуристичког туризма, те културно-историјског и вјерског туризма, а значајни потенцијали препознати су и развијени на пољу туризма у градовима и руралним подручјима.

"Авантуристичку понуду, која је разноврсна, а у којој се посебно издваја рафтинг као један од најатрактивнијих садржаја у тој понуди, савршено употпуњује наша гастрономија, а српска кухиња и њене делиције чувене су не само у Европи, већ и у свијету. Етно домаћинства ће туристима, уз сласне закуске, понудити и додир са нашом традицијом и тако посјету учинити јединственом", нагласила је министар трговине и туризма.

Она је указала да је олимпијска планина Јахорина мјесто како за љубитеље зимских спортова, тако и за оне који љети воле да се расхладе, а Требиње, град на југу Српске, удахнуће мирис и дах медитерана.

Такође, додала је она, додир природе туристи могу осјетити у националним парковима Републике Српске, док су за љубитеље ноћног провода градови који су управо по томе познати.

"Бањски туризам смо кроз израду Стратегије развоја туризма Републике Српске препознали као једно од наших кључних поља и потенцијала развоја којем ћемо посветити посебну пажњу. Већ су покренути значајни инвестициони циклуси у бањи 'Мљечаници' код Козарске Дубице, а унапређење понуде планирано је и у 'Бањи Дворови' код Бијељине и 'Вилина влас' код Вишеграда.

Издвојила бих и бању 'Љешљани' код Новог Града, чија вода спада у веома риједак тип вода, а која своју примјерну има како код лијечења гастроентеролошких, кожних и других обољења, тако и у козметологији. 'Бања Врућица' код Теслића већ годинама представља једну од омиљених дестинација туристима из региона, али и широм Европе", прецизирала је министар Гашић.

На питање како би изгледала туристичка посјета Републици Српској у трајању од три до четири дана и шта би она препоручила туристима, Гашићева је рекла да би као Приједорчанка свакако препоручила одмор на Сани или на Козари, те да су те и сличне дестинације мјеста која радо бира за одмор.

"На нашу радост, наша Српска обилује таквим дестинацијама и веома радо посјећујемо Борја, Национални парк 'Сутјеска', али и друга мјеста која нуде тај додир природе. Уз већ поменуте бањске центре, које бих препоручила да посјетите, ту је и наша олимпијска планина Јахорина која сада не нуди занимљиву понуду само зими, већ и љети, а у она мјеста која обавезно треба да посјетите убрајам Вишеград са Андрићградом и Требиње", нагласила је Гашићева.

Говорећи о сарадњи Србије и Републике Српске, Гашићева је истакла да се та сарадња континуирано јача спровођењем заједничких пројеката, одлука и рјешења која се доносе, како кроз билатералне односе надлежних министарстава, тако и кроз стратешку сарадњу двије владе.

 

"Она је додала да заједничка сарадња није трпила због ограничења које је у протеклој години наметнула пандемија, већ да се напротив Србија показала као најпоузданији партнер Републике Српске у доба кризе", навела је министар трговине и туризма Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 23 бебе
Рођене 23 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана