Од рака грлића материце у Српској оболијева око 200 жена годишње

Према њеним ријечима, ово показују подаци за период од пет година, и то од 2013. до 2017. године, што су и званични подаци Института за јавно здравство Републике Српске.

– На укупан број становника ово је заиста значајан број. То је показатељ да се овом проблему мора приступити на свеобухватан начин кроз примарне и секундарне превентивне мјере, односно вакцинацијом и скрининг методама – нагласила је Сибинчићева.

Уколико се рак грлића материце открије у раној фази, она је истакла да је он изљечив готово у потпуности, због чега су од изузетне важности редовни прегледи и скриниг метода која је међу пацијентима позната као “папа” тест.

Сибинчићева је навела да је преглед са узимањем “папа” теста једноставна, неинвазивна, прихватљива, поуздана и лако доступна метода.

– С друге стране, а будући да је карцином грлића материце узрокован хуманим папилома вирусом (ХПВ) већина савремених земаља спречава ширење овог вируса вакцинацијом, као и организованим скринингом на рано открвање рака грлића материце што је мјера секундарне превенције код дјеце у раној адолесцентној доби – истакла је Сибинчићева.

Сибинчићева је подсјетила да је Стратегојом развоја и унапређења примарне здравствене заштите из 2008. године, предвиђена и превенција карцинома грлића материце.

Према поменутој стратегији, препоручен је гинеколошки систематски преглед жена једном годишње, тако да се према утврђеном протоколу ради “папа” налаз и потом, ако су уочене неправилности, ради се детекција ХПВ, колпоскопија и циљана биопсија, те остали дијагностички и терапијски поступци.

– На овај начин могуће је прецизно и у раном стадијуму одредити суспектне промјене. Уколико се утврди постојање ових промјена у нултом стадију, и без пробијања базалне мембране, изљечење је сто одсто – појаснила је Сибинчићева.

Она је додала да у пракси стратегију проводе љекари породичне медицине, односно породични гинеколози, али да је важно истаћи неопходност озбиљнијег приступа овом проблему међу млађом популацијом.

Сибинчићева је навела да у Српској за сада, нажалост, није доступна вакцина против хуманог папилома вируса, те да су активности око њеног увођења биле приведене крају, али их је успорила пандемија вируса корона.

– Будући да Република Српска још није увела вакцинацију против хуманог папилома вируса, дјевојкама савјетујемо редовне гинеколошке прегледе, и то већ годину дана након ступања у прве сексулане односе – нагласила је Сибинчићева.

У неким развијеним земљама, тврди Сибинчићева, препорука за скрининг методама је једном у три године, међутим, имајући у виду висок проценат присутности ХПВ вируса у нашој популацији, савјетују се прегледи и скрининг једном годишње.

– Послије два узастопна уредна цитолоска бриса током годину дана у размаку од шест мјесеци, периодични прегледи цитолоског бриса женама које припадају групи просјечног ризика могу се радити на три године. Жене млађе од 30 година као и жене из групе повишеног ризика треба да узимају брис једном годишње – рекла је Сибинчићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.