Драго Гверић, директор Иновационог центра Бањалука: Дигитална трансформација кључ опстанка

Милијана Латиновић
Драго Гверић, директор Иновационог центра Бањалука: Дигитална трансформација кључ опстанка

Република Српска има солидне капацитете у ИКТ индустрији и може да одговори на потребе дигиталне економске трансформације, јер то је тренд који је прожео комплетну глобалну економију и само они који се крећу у том правцу успијевају да се изборе са конкуренцијом.

Истакао је то у интервјуу за “Глас Српске” директор Иновационог центра Бањалука (ИЦБЛ) Драго Гверић нагласивши да ће дигитална економија бити у фокусу првог дана треће “Forward” конференције, коју организују ИЦБЛ и Министарство за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво РС. Нагласио је да ће конференција у четвртак и петак у Музеју савремене умјетности РС окупити око 100 еминентних учесника из ове области, како домаћих, тако и из иностранства.

- На конференцији, коју ће бити могуће пратити и путем онлајн платформе, биће шест панела, међу којима су и искуства регионалних компанија, истраживања и развоја, те примјена дигиталних рјешења у пословању и свакодневном животу - рекао је Гверић.

ГЛАС: По чему се ова разликује од других пословних конференција?

ГВЕРИЋ: Конференција има двије циљне групе с којима комуницирамо, јавна управа која је суштински носилац политика, одлука и покретач системске дигиталне трансформације и привредна заједница која рјешењима може адекватно да одговори на дигиталну трансформацију. Оно што је посебно интересантно, имамо саговорнике и из земаља које су дигиталну трансформацију једним дијелом већ прошле. Од њих настојимо научити и лекције из лоших искустава прије него направимо сопствену грешку. Неки од учесника су Цхристиан Кнолл из Аустрије, Ниелс Лоадер из Холандије, који се 30 година бави трансформацијом привредних субјеката, Марц Хуеммер и Фелиџ Куллманн који ће говорити о дигиталним иновационим хабовима. Пандемија нас је омела у укључивању треће компоненте, а то су грађани, односно корисници рјешења.

ГЛАС: У фокусу првог дана је дигитална економија. Како она утиче на развој привреде и гдје је Српска у свему томе?

ГВЕРИЋ: Наша предност је то што Српска није велика и није неопходан огроман напор за ту трансформацију. С друге стране, имамо солидне капацитете у ИКТ индустрији у којој сви параметри биљеже благи пораст. У ИКТ индустрији у РС лани је било око 7.700 запослених, а приход се кретао око милијарду марака. Недостаје неколико ствари које морамо да усвојимо, од начина плаћања, дистрибуције, поштовања различитих стандарда, али то је оно са чим су се суочиле и земље у окружењу.

ГЛАС: Да ли нас је пандемија убрзала на том путу?

ГВЕРИЋ: Велике компаније су се на тај корак припремале и прије пандемије пратећи свјетске трендове. Са пандемијом су и средње, па и мале фирме почеле размишљати у правцу дигитализације јер су у једном тренутку биле спријечене да послују. Многи су увидјели да без прихватања трендова из дигиталне економије тешко могу да одговоре потребама тржишта усљед свих поремећаја. Фирме у Српској су све више заинтересоване да кроз пројекат Центра за дигиталну трансформацију, уз подршку консултаната направе стратегију како би успјешно дигитализовале пословање и тиме постале конкурентније.

ГЛАС: Како започети успјешну дигиталну трансформацију? Да ли су компаније у Српској спремне на тај корак?

ГВЕРИЋ: Сви су спремни, више стицајем околности него што желе јер то је услов да би опстали на тржишту. Највећем притиску изложена су микро и мала предузећа јер добар дио њих нема акумулиран капитал који могу инвестирати у дигиталну трансформацију, која има почетак, али нико не може да дефинише када се она завршава.

ГЛАС: На конференцији ће бити ријечи о научнотехнолошким парковима?

ГВЕРИЋ: Колеге из научнотехнолошких паркова у региону ће говорити о значају, истраживањима и примјени у привреди. Циљ тих панела је да видимо искуства других с обзиром на то да је у току успостављање првог научнотехнолошког парка у Бањалуци.

Планови

ГЛАС: На чему још ради ИЦБЛ и шта планирате у идућој години?

ГВЕРИЋ: Наша основна мисија је подршка развоју стартап заједнице у Српској. За десет година рада подржали смо оснивање 116 нових компанија са 348 радних мјеста. Желимо наставити тај тренд, а план нам је да уведемо и неке нове методе. Осим тога, у идућој години планирамо увести и “BriO Business Academy” намијењену женама предузетницама. Радићемо интензивније на дигиталним рјешењима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана