Дониране ћелије многима једина шанса за потомство

Анита Јанковић Речевић
Дониране ћелије многима једина шанса за потомство

БАЊАЛУКА - Иако је Законом о биомедицински потпомогнутој оплодњи, који је усвојен прије неколико година у Српској, предвиђен и поступак са донираним ћелијама, парови који у борби за потомство имају потребу за тим методама и даље морају одлазити у иностранство јер недостаје низ пратећих законских аката којима би се уредила ова област због чега апелују на надлежне да што прије ријеше проблем.

Значајан искорак у овој области урадила је сусједна Србија која је омогућила процедуре са донираним ћелијама које увозе из Шпаније.

Домаћа удружења, која окупљају породице са проблемом стерилитета, сматрају да се и у Српској што прије треба омогућити пуна примјена права предвиђених Законом о биомедицински потпомогнутој оплодњи РС којим је, између осталог, дефинисано и оснивање Банке ћелија. 

Предсједница зворничког удружења “Бебе1” Николина Оро каже за “Глас” да постоји велика потреба за банком репродуктивног материјала, јер много парова има медицинске индикације за поступак са донираним ћелијама.

- Само у нашем удружењу око 40 одсто парова има ту потребу. Због чињенице да закон већ неколико година није у примјени приморани су да одлазе на поступке у Чешку, Грчку, Кипар. Правилник којим би се уредила ова област, а чије доношење је дјелимично зауставила пандемија, наша је стварна потреба и апелујемо на струку да то убрза - казала је Оро.

Она је истакла да и Српска, попут сусједне Србије, има потребу за увозом репродуктивног материјала.

- Мала смо земља, а у мањим срединама су готови сви повезани родбинским, кумовским и пријатељским везама, те сматрам да ће и код нас, кад буде донесен правилник, морати увозити ћелије - истакла је Оро.

Да је правилник потребно донијети колико већ сутра сагласна је и предсједница требињског удружења “Беба” Снежана Мисита.

- Што вријеме више одмиче, за неке парове постаје касно, а нажалост све их је више који имају индикације и не могу се остварити у улози родитеља без донираних ћелија - рекла је Мисита.

У здравственој установи “Medico-S” која од 2007. године сарађује са Фондом здравственог осигурања РС по питању бесплатних поступака вантјелесне оплодње истичу да подржавају сваки напор који ће помоћи паровима у борби за потомство. 

- Сматрамо да је важно уредити не само ову, него и сваку другу област која ће допринијети стварању породица. Надамо се да ће поступак  донацијом као и Банка ћелија ускоро бити доступни у Српској - рекли су у овој установи за “Глас”.

Појаснили су да се донација као метода најчешће примјењује код пацијената старије животне доби или особа код којих је стерилитет узрокован неким другим медицинским стањем и посљедица је терапија, као што је случај код онколошких пацијената.

- Наши стручњаци могу да установе индикацију за лијечење овом методом и обаве комплетну припрему за процедуру парова који се  одлуче за лијечење у неком од Пронаталових центара у Чешкој или однедавно у Београду. На тај начин можемо максимално да поједноставимо пут лијечења и приступ програму донације јер  је Пронатал групација успоставила сарадњу са Банком репродуктивних ћелија Клиничког центра Србије, те ће наша партнерска клиника “СГБ Пронатал” Београд обављати процедуре вантјелесне оплодне са донираним материјалом из Чешке - појаснили су у овој здравственој установи. 

Избор

Николина Оро апелује на надлежне да што прије донесу и правилник којим ће бити дефинисани услови за примјену права који паровима омогућава трећи поступак вантјелесне оплодње у клиници по избору.

- То право предвиђено је новим Законом о обавезном здравственом осигурању који је на снагу ступио прошле јесени, али будући да примјена тог права још није уређена парови тапкају у мјесту. Рађање и стварање живота у Српској мора бити приоритет - рекла је Оро.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана