Домаће шљиве и малине прве стижу до стране трпезе

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, у робној размјени доминирало је воће са око 60 одсто, поврће је учествовало са око 20 одсто, док се остатак односио на прераду. 

Анализа Спољнотрговинске коморе показује да је из БиХ највише извезено свјеже шљиве, смрзнуте и свјеже малине, шумских плодова, трешње, корнишона, парадајза и кромпира, а инострани потрошачи могли су купити  наше јабуке, крушке, грожђе, јагоде, купус, краставац и паприке. 

- Значајан суфицит у трговинској размјени остварују шљива, малина, трешња и корнишони - истакли су у Спољнотрговинској комори и подсјетили да је извоз воћа и поврћа лани износио 180 милиона мрака. 

Са друге стране, показује анализа коморе, БиХ највише увози тропско воће из Турске, Ирана, Туниса и Саудијске Арабије, те банане које на домаће тржиште углавном стижу из Словеније, Еквадора и Холандије. 

Предсједник Удружења воћара РС Драгоја Дојчиновић каже за “Глас Српске” да је у прошлој години забиљежена хиперпроизводња воћа не само код нас већ у цијелој Европи, те да није било много могућности за извоз.

- Ове године ситуација је повољнија и коначно смо успјели продати сав род из складишта. То је у великој мјери утицало на повећање извоза и из Српске и из ФБиХ - истакао је Дојчиновић.

Увјерен је да ће и овогодишњи род са домаћих плантажа веома брзо пронаћи пут до купаца, с обзиром на то да су приноси нешто мањи.

- Биљежимо пад производње, а ситуација је иста и у иностранству. Примјера ради, само у Пољској је забиљежен пад од 42 одсто, а за 23 процента пала је производња у цијелој Европи што значи да ће на тамошњим тржиштима недостајати воћа. Ту видимо шансу да пласирамо плодове са наших плантажа - рекао је Дојчиновић.

Малинар Иван Стојановић из села Куњерец у братуначкој општини ове године на свом имању произвео је око десетак тона малине и купине које су захваљујући изузетном квалитету лако пронађе пут до иностраних купаца.

- На регији Бирач ове године убрано је 2.500 тона малине од чега је више од 95 одсто завршило на западу, махом на тржишту Холандије. Домаћи хладњачари, који проналазе стране купце, малину су откупљивали по цијени од 2,50 КМ по килограму док су за купину давали од 0,80 до 1,20 КМ - рекао је Стојановић који је и предсједник Управног одбора Удружења “Виламет” из Сребренице, Братунца и Милића. 

Предсједник Удружења повртара РС Бранко Мастало каже да Српска из године у годину биљежи пад повртарске производње, те да је то главни разлог зашто је удио поврћа у извозу знато мањи од воћа. 

- Веома је мало вишка који можемо пласирати страним купцима јер једва успијевамо задовољити домаће тржиште. Због кишовитог прољећа лука, раног купуса и диње ове године нисмо имали ни за тржиште РС, а да не причам о извозу - рекао је Мастало и додао да се производња смањује због мале зараде, мањка радне снаге али и мукотрпног посла на њиви. 
 

Цијене

Драгоја Дојчиновић истиче да ће због велике потражње, а мање понуде воћа на тржишту, овогодишње цијене бити повољније за произвођаче.

- Цијене овогодишњег воћа су два пута више у односу на прошлу годину што нам иде наруку. Очекујемо да ће боља продајна цијена воћа бар донекле надомјестити слабији род - рекао је Дојчиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.