Дневни центри сигурно уточиште за малишане
БАЊАЛУКА - Дјетињства саткана од неизмјерне љубави и топлине, али испрекидана бројним бригама и страховима, свакодневица су многих малишана са потешкоћама у развоју и њихових родитеља, који раме уз раме с њима бију битке за оздрављење.
Храбра срца ових дјевојчица и дјечака лавовски се боре и не посустају пред препрекама које им живот намеће. Највише бола када падну и храбрости да почну из почетка, уткано је у срцима њихових мајки. Међу њима је и Бањалучанка Далиборка Трубајић, која даноноћно бдије над својом једанаестогодишњом кћерком Маријом, која има умањене психомоторне способности. Ова плавокоса дјевојчица велики је борац, а љубав, њежност и осмијех њено су оружје у најтежим биткама.
- Потешкоће прате Маријин развој од рођења. Самостално може да хода, а у свему осталом зависи од нас. Потешкоће са којима се она сусреће су веома ријетке, због чега смо и чланови Савеза за ријетке болести - испричала је Далиборка за "Глас Српске". Од шесте године Марија похађа наставу у Центру "Заштити ме", а најсрећнија је у друштву својих вршњака.
- Важно нам је да она може колико-толико да савлада основне ствари, да је окружена вршњацима, да ради оно што воли - казала је ова храбра мајка.
Далиборка истиче да ће изградња дневног центра за дјецу са потешкоћама у развоју значити много свим родитељима да би дјецу могли оставити на сигурном када морају да заврше свакодневне обавезе.
- Супруг и ја смо запослени и Марију не може да чува било ко, него само најближи који је познају и знају њене навике и начин на који комуницира. Принуђена сам да је водим са собом и када требам код љекара, а знате да су чекаонице пуне вируса, она има лош имунитет, тако да би дневни центар значио сигурно уточиште за њу и њене вршњаке - истакла је Далиборка.
Прича да је Марија велика маза и да радо вријеме проводи са млађом сестром Аном.
- Ужива док се вози, воли да идемо у шетњу, а најрадоснија је у школи са другарима. Дјеца препознају једни друге и заједно су најсрећнији - додала је она. Од свих чланова породице, додала је Далиборка, свекрва јој помаже највише када она и супруг раде.
Маријин отац Саша Трубајић каже да је институционална подршка породицама веома важна.
- Знаћемо да је на сигурном и да на њу пазе стручни људи, баш као што је и у школи. Она ће бити срећнија када је у дневном центру са другарима. До сада нам је било најтеже у вријеме распуста када ни школа не ради - испричао је Саша. С обзиром на то да због посла често није код куће, каже да је најсрећнији када закорачи на кућни праг и у наручје узме своје кћери.
- Марија не зна шта ће од среће када ме угледа. Вјерујте, то је оно што нас чини поносним - додао је Саша.
Хуманитарни број
Породица Трубајић је у име свих малишана са потешкоћама у развоју у Српској апеловала на све људе добре воље да буду уз њих и да им пруже љубав и подршку које су често важније од новца. Сви који желе могу да позову "м:тел" хуманитарни број 1411 и тако донирају марку за изградњу дневних центара у Бањалуци и Требињу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
