Ђукић: Политизација ексхумације српских жртава

На конференцији за новинаре у Београду поводом 25 година од злочиначке акције "Олуја" указано је да то показује да се српске жртве не третирају као остале из сукоба из деведесетих година прошлог вијека, као и да за злочине над Србима или нико не одговара, или изречен казне буду мале и неадекватне.

Предсједник Удружења "Суза" Драгана Ђукић рекла је да се процеса ексхумације у Хрватској политизује, те да Загреб не поштује права прогнаних крајишких Срба.

"и после четврт века, Хрватска слави, а ми тугујемо са нашим најмилијим", рекла је она, подсјетивши да се у мртвачницима у Хрватској налази 900 неидентификованих тијела.

Предсједник Комисије Владе Србије за нестале Вељко Одлаовић каже да је на Шалити у Загребу 350 српских тијела, а да је извесно да од осталих 550 тијела највећи број припада Србима.

Одаловић је рекао и да у Хрватској постоји још гробних мијеста која нису ексхумирана, те да је тај процес, као и идентификација жртава готово обуставњен.

"За две године није извршена ниједна ексхумација, а да смо ми били присутни", рекао је Одаловић.

Он је нагласио да породице морају да знају шта је са њиховим најмилијим, као и ко их је убио и зашто није одговрао.

"Сличан проблем је и са власима у Сарајеву и у Приштини", рекао је Одаловић, нагласивши да се Србија са тиме много боље суочила.

Предсједник Одбора Скуштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта оцијенио је да акција "Олуја" представља заврши чин етничког чишћења Срба, који је почео доласком на власт режима Фрање туђмана.

"Прошло је 25 година од Олује а ми и даље говоримо о бројним последицама... Олуја је злочин који траје четврт века", истакао је Линта.

Он сматра и да би нова Влада Србије требала да буде још активнија на рјешавању свих питања која потичу из сукоба из девдесетих година прошлог вијека.

Линта је рекао и да Србија треба да оснује меморијални центар посвећем српским жртава са простора бивше Југославије и да кроз његовање културе сјећања покаже шта се дешавало у Хрватској, БиХ, Словенији, али и на Косову и Метохији.

Он сматра да нова Влада Србије треба да покрене питање реализације анекса Г из Бечког спорзаума о сукцесији, који се тиче имовинскиих и стечених права Срба, који Хрватска не поштује.

Коментаришући најављени одлазак потпредсједника Владе Хрватске Бориса Милошевића, члана СДСС-а, на сутрашњу прославу "Олује" у Книну, Линта је поновио да то не подржава и да нема никаквог разумијевања за такав чин.

"Потпуно је неприхватљиво да Милошевић буде на месту на коме ће хрватска власт да слави убијање и прогон Срба", нагласио је Линта.

Војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" из својих домова протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олуја" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.