Демографски опоравак тек за деценију
Бањалука - Број становника у Српској ће и према најбољем могућем сценарију наставити да се смањује у наредним деценијама, а осим 16.000 новорођенчади годишње, за демографску обнову неопходно је спровести бројне мјере које ће смањити исељавање.
Наведено је ово у Националном програму демографске обнове РС који су сачинили Центар за популациону едукацију, раст и развој дјеце и Катедра за образовне друштвене науке и демографију при Универзитету у Источном Сарајеву.
У том документу наведено је да ће бити потребна најмање деценија да се достигне жељена репродукција, чак и ако хитно почне спровођење пронаталитетних мјера. Према подацима Завода за статистику, у Српској је лани рођено 9.568 дјеце, а умрле 14.763 особе, док је годину раније на свијет дошло 9.339 беба, а преминула 14.863 лица.
Демограф и декан Универзитета у Источном Сарајеву Стево Пашалић, који је израдио студију, каже да се рађање годишње може подизати за 500 до 1.000 беба.
- Тим темпом Српској је потребно од десет до 15 година да достигне ниво просте репродукције, а да бисмо дошли до 16.000 беба годишње, које гарантују демографску обнову, уз мјере породичне политике, неопходно је и стимулисање рађања сваког дјетета. Ако би то, на примјер, било око 5.000 евра, за те намјене сада би требало да буде издвојено око 50 милиона евра, односно око 3,5 одсто буџета РС - рекао је Пашалић. Он је истакао да се тренутно готово 50 одсто становништва БиХ налази изван граница земље.
- Српска је 1991. године имала 1.558.387 становника, а лани, према процјенама, 1.132.017 и укупна депопулација износи 426.370 људи. Од тог броја на негативни природни прираштај отпада нешто више од 55.000, а све остало се односи на миграције - навео је Пашалић.
Према његовим ријечима, смањивање број становника се и према најбољем сценарију може очекивати и наредних деценија, истакавши да се са истим проблемима суочава цијела источна Европа.
- Људи одлазе у иностранство ради боље зараде, али је проблем што данас тамо заснивају породице, њихова дјеца се не враћају, што се раније није дешавало. Доступност тржишта рада Европске уније “преко ноћи” је одвела 1,5 милиона Бугара, слично је у Румунији и Хрватској. То је оно с чиме ћемо се ми тек суочити и због тога управљање миграцијама треба да буде стратешки циљ - рекао је Пашалић.
Говорећи о депопулацији у Српској, Пашалић каже да су највише погођене најнеразвијеније општине, те да је најважнија и дугорочна стабилна мјера за повећање наталитета она која води рачуна о цијелој Републици.
- Неопходно је извршити децентрализацију развоја, предложити мјере за породицу и младе у руралним крајевима које укључују пореске, стамбене олакшице и друге бенефиције - казао је Пашалић.
Он је навео да повећање рађања није чудотворни лијек, те да ту појаву морају пратити мјере усмјерене на креирање здравог окружења у којем ће се људи осјећати сигурним да граде будућност.
- Исељавање је главни разлог смањивања броја становника у већини земаља и виши фертилитет није нужно довољан за демографску обнову, која не може почивати само на законским рјешењима и подстицајним мјерама Владе РС. Потребна је обнова друштва на којој почива сваки облик бољитка, и политичког и економског - казао је Пашалић.
Додао је да би приступ квалитетном образовању и здравственој заштити, стабилан посао и подршка за подизање дјеце умањили емиграције.
- Стварање повољног амбијента у коме је положај жена на тржишту рада стабилан, што сада немамо, даће добре резултате - закључио је Пашалић.
Неке од мјера за повећање стопе рађања и останак у РС
- снажнија економија која обезбјеђује радна мјеста и стабилне приходе
- приступ финансијски приступачном стамбеном смјештају за породице
- јефтини и квалитетни облици збрињавања малишана и старијих особа
- флексибилни радни аранжмани, укључујући и рад на пола радног времена
- плаћено и флексибилно родитељско боловање и за оца и за мајку
- пореске олакшице и финансијска подршка породицама
- омогућавање уређених, сигурних и одговорних миграција
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.