Данас је Крстовдан, дан строгог поста: Зашто ваља јести грожђе и вратити дугове

Срна, Агенције
Данас је Крстовдан, дан строгог поста: Зашто ваља јести грожђе и вратити дугове

БИЈЕЉИНА- Српска православна црква (СПЦ) данас прославља Воздвижење Часног крста - Крстовдан, помен на догађај када је пронађен крст на којем је распет Исус Христос.

Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму.

Након што је преузео власт над цијелим Римским царством, цар Константин Велики желио је да обнови хришћанске светиње у Светој земљи.

Једна од највећих жеља Светог цара Константина и његове мајке, Свете царице Јелене, била је да пронађу Часни Крст на којем је био распет Исус Христос.

Царица Јелена је након много муке и труда успјела да дозна гдје се налази Часни крст и наредила је да се копа земља.

Након извјесног времена, копачи осјетише диван мирис из земље, а недуго затим откопаше и три крста, таблицу на којој је писало „Исус Назарећанин, цар Јудејски“ и клинове којима је био прикован за Крст.

Не могавши да разазнају на којем је тачно крсту био распет Христос, досјете се да на мртваца, чија је погребна поворка пролазила, положе сва три крста.

Када је Часни крст дотакао тијело мртваца, он је васкрсао, а Крст је однесен на Голготу.

На вијест да је Часни Христов крст пронађен, окупило се мноштво народа - сви су жељели да га виде, додирну и цјеливају.

Патријарх Макарије одлучио је да подигне Крст на једно узвишење. Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господе помилуј, која се и до данас на исти начин пјева на православним литургијама.

Прво уздизање, Воздвижење, Часног крста догодило се 326. године и од тада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена потом подигла на Голготи.

Тај дан се слави као Крстовдан, један од најзначајнијих празника у години.

И поред њене жеље да та реликвија остане нетакнута, вијековима је од Часног крста узимана честица по честица и разношена по цијелом свијету. Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

-Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију - одакле га је на Голготу, „ходећи босоног и у биједној одећи, изнио цар Ираклије“, записано је у „Охридском прологу“ владике Николаја Велимировића.

-Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утјеху целог хришћанског свијета -, написао је епископ Николај.

Празник је обиљежен црвеним словом и на тај дан се обавезно пости.

Крстовдан се увијек обиљежава 14. септембра по старом, односно 27. септембра по новом календару.

Вјерници се током данашњег дана придржавају поста, а бере се и посвећује босиљак. На Крстовдан се држи строги пост, а многи вјерници једу само хљеб и грожђе. Грожђе је симбол слатке побједе, плодности и обиља и вјерује се да ће све који данас посте на овај начин пратити срећа и успјех цијеле године.

Сваки вјерник овај дан би требало да проведе у посту и молитви, а за људе рођене на овај дан вјерује се да на својим нејаким плећима носе сјенку Часног крста, па су зато пред богом посебно одговорни за своје поступке.

Вјеровање каже да је на овај дан добро да се опере сав веш и кућа детаљно спреми као и да данас треба да вратите све дугове како бисте ушли чисти у наредну годину.

У многим крајевима се овог дана предсказује и вријеме - ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снијегом, а ако је суво, наредна година ће бити сушна. Тиха киша о Крстовдану предсказује благу зиму, грмљавина плодну годину, а ако је Крстовдан облачан, зима ће бити снеговита. Ако до Крстовдана не оду ласте, неће бити јаке зиме.

Крстовдан се слави два пута годишње - 18. јануара и 27. септембра.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана