“Црни петак” новчанике завија у црно

Милијана Латиновић
“Црни петак” новчанике завија у црно

БАЊАЛУКА - Шопингхоличари широм Српске увелико се припремају за посљедњи петак у новембру у нади да ће по вртоглаво ниским цијенама обновити гардеробу или пазарити нешто од технике, међутим, заштитници права потрошача упозоравају да су велика снижења почесто обмана јер смо свједоци да су цијене свих артикала посљедњих мјесеци одлетјеле у небо.

Цијене одјеће, обуће, те кућанских апарата на “црни петак” ће, према најавама продаваца, бити снижене и до 50, а понегдје и до 70 одсто, због чега се пред шопинг центрима очекују велике гужве.

Имајући у виду чињеницу да су на снази епидемиолошке мјере с циљем спречавања ширења вируса корона, у Инспекторату РС наводе за “Глас Српске” да је републичка инспекција у складу са расположивим кадровским капацитетима планирала интензивније контроле поштовања мјера и учесталије обиласке у објектима за које се процјењује већи ризик на “црни петак”.

- С тим у вези позивамо привредне субјекте да се придржавају прописаних мјера, као и грађане да задрже одговорност у личном понашању - поручили су из Инспектората.

На поштовање епидемиолошких мјера упозорава и секретар Удружења трговине и туризма при Привредној комори РС Драгана Шобот, која истиче да је трговцима у интересу да се сваког дана, па тако и на “црни петак” испоштују све епидемиолошке мјере како би могли несметано да раде.

- Потребно је да и трговци испоштују све што је прописано ради очувања здравља купаца. Увијек има неко од запослених ко опомиње и оне купце који не носе маске, тако да је свим привредним друштвима је у интересу да раде нормално - рекла је Шобот. Говорећи о традиционалним снижењима која припремају трговци посљедњег петка у новембру, казала је да је сваки пад цијена веома примамљив за купце, те да многи чекају баш тај дан како би пазарили жељени производ.

У удружењима за заштиту потрошача истичу да купци треба да буду пажљиви и да не купују стихијски него да бирају артикле који им заиста требају, те да обрате пажњу јер би на сваком сниженом артиклу уз нову цијену требало да пише и она прва.

Предсједник Удружења потрошача “Звоно” из Бијељине Јован Василић рекао је да, ако је судити према рекламама на излозима продавница у Бијељини, становнике овог града у петак очекују снижења и до 70 одсто.

- Једино стварно снижење је тамо гдје видите да пише тотална распродаја, све остало су разноразне калкулације трговаца. У протеклих мјесец дана трговци су дигли цијене поприлично и зато треба водити рачуна за колико је неки артикл стварно јефтинији. По закону, трговци су дужни да на артиклу наведу стару цијену, па процентуално за колико је снижена, а потом и нову цијену. У супротном, ту има посла за инспекцију - истиче Василић. Наглашава да ће, када се све то узме у обзир, цијене на “црни петак” реално бити ниже неких десетак процената.

Да су потрошачи често мета обмане упозорава и извршна директорица Удружења за заштиту потрошача “Дон” из Приједора Муриса Марић, нагласивши да понекад на излогу пише да је велико снижење, а у ствари се то односи само на одређене артикле.

- Слична прича је и за “црни петак”. У свијету се на тај дан распродаје све оно што није продато током љета, док код нас то није случај. Код нас су снижени само одређени артикли и то до 30 или до 50 одсто. Пронађе се у радњама понешто јефтиније, али све ово је само мамац за потрошаче да уђу у трговине, али снижења нису ни приближно онаква као у свијету - поручила је Марићева.

Хистерија

Хистерија “Црног петка” у Америци влада још од почетка педесетих година прошлог вијека, а шопинг грозница посљедњег петка у новембру Европу је почела да “тресе” недавно. Истраживање од прије шест година показује да је тада свега 19 одсто људи учествовало или уопште знало за грозницу “црног петка”, да би за двије године тај проценат порастао на више од 50 одсто. Истраживања показују да овај дан у години успијева да привуче више од 170 милиона људи, те да његова популарност само расте.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Рођене 23 бебе
Рођене 23 бебе
© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана