Борис Драгојевић из Кисељака о животу у најмногољуднијој земљи за вријеме пандемије:
КИНА - Борис Драгојевић из Кисељака, који је ради као наставник енглеског језика у Кини, један је од ријетких људи са Балкана који је одлучио да се, након годишњег одмора прошле године, врати у ту земљу, која је у то доба била жариште вируса корона.
Када је вирус у јануару прошле године почео нагло да се шири Кином, многи странци су похитали да се врате у отаџбину, а Драгојевић, који је у том тренутку био на заслуженом одмору у Малезији и Филипинима, изабрао је другачији пут. Одлучио је да не послуша савјете родитеља, који су га молили да дође у БиХ те се вратио у Кину.
Драгојевић је за “Глас Српске” испричао да је имао је само неколико часова да изабере пут у кинески град Нингбо, који је касније постао жариште заразе или да се врати породици у Кисељак.
- Провео сам седам часова на аеродрому у Хонгконгу, јер је лет за Нингбу каснио. Тада сам се чуо са родитељима који су ми савјетовали да откажем лет и дођем у БиХ. Упркос њиховој жељи, одлучио сам да се вратим у Кину, која је била жариште вируса и наставим са послом - прича Драгојевић.
Овај двадесетшестогодишњак, иначе инжењер по струци, признаје да је страх био присутан, али да није дозволио да га паника савлада.
- Сјећам се као да је јуче било. У фебруару прошле године сам само три пута напустио стан и то да бих обновио залихе хране. Једна позитивна страна је била што су Кинези покуповали све инстант нудле, док је већина западњачких прехрамбених производа била доступна - нашалио се Драгојевић.
Објаснио је да је тада свака зграда станарима дала посебне картице и без обзира на то колико је њих живјело у стану, једна особа је сваки други дан могла да напусти дом.
- Уколико сте морали да радите, онда је ваша фирма од државе тражила посебну дозволу да бисте могли свакодневно да излазите напоље - рекао је и додао да су у Кини већ средином сљедећег мјесеца почели са попуштањем рестриктивних мјера.
Кафићи и ноћни клубови почели су да раде, људи су и даље били опрезни, а маске су, како је казао, и тада биле обавезне, као и мјерење температуре на сваком кораку.
- Свако на мобилном телефону мора да има зелени QR код. Уколико сте били близу позитивне особе или за коју се сумња да је заражена, тај код би промијенио боју и аутоматски вам је било забрањено кретање - казао је овај младић и истакао да је непоштовање мјера имало за посљедицу огромне новчане или чак затворске казне.
Иако се ситуација у Кини већ у мају прошле године стабилизовала, странцима је, казао је, живот тада постао тежи.
- Сви су на нас, који нисмо Кинези, гледали као да смо тек дошли у ту земљу и поново донијели вирус. Био сам у ситуацијама да су људи напуштали лифт у којем сам био или нису хтјели да сједну поред мене у превозу - присјетио се Драгојевић додајући да ипак није зажалио због тадашње одлуке.
Како је казао, сада може да путује и да има нормалан живот и то само зато што су у Кини сви поштовали епидемиолошке мјере.
- Вјерујем да је то разлог зашто у Кини можемо путовати, ићи на забаве и живјети као да нема вируса. Наши људи ће радије угрозити здравље другога него остати затворени у кући неколико дана - казао је и додао да је нажалост много таквих.
Апликација
Борис Драгојевић је казао да је једно од основних средстава комуникације и извор информација апликација “WeChat”.
- Путем ове апликације добијали смо обавјештења у вези са вирусом. Постојали су програми који су пратили све у вези са ширењем вируса у Кини и свијету - казао је Драгојевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.