Благојевић: Мора постојати одговорност за злочине над Србима из Возуће

Срна
Foto: Срна

ДОБОЈ- Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је Срни да неко мора да одговора за стравичне злочине над 52 ратна заробљеника које су током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године живе заробили припадници Трећег корпуса такозване Армије БиХ, спревели до локалитета Кестен, те предали плаћеницима одреда "Ел муџахедин" који су починили незамислив злочин и звјерства.

Благојевић је навео да о свему постоји и службена документација са писаним и видео-трагом сачињена од непријатељске стране, а која је доступна и којим располажу правосудне остале надлежне институције у БиХ.

Он је подсјетио да су заробљеницима ритуално одсијецане главе које су други заробљени Срби морали да љубе, да је о тој теми снимљен документарни филм "Љуби брата", као и да је у порти Храма Светог Ђорђа у Стогу пронађена масовна гробница са 23 тијела од којих је 19 обазглављено.

"Неко треба да одговара мајци која је изгубила сина, брата, или два сина и мужа. Која апотекарска вага може да одвага гдје је већи злочин - на простору Возуће или Сребренице. Обје мајке подједнако боли срце због смрти сина”, изјавио је Благојевић.

Упркос обимној документацији и свједочењима, он је рекао да са песимизмом очекује пресуду команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године, која је најављена за петак, 22. јануар.

Благојевић је истакао да се "све ове године свјесно ћути и политички опструише расвјетљавање злочина над Србима са Возуће, јужног дијела Озрена и долином ријеке Криваје", за које је Хашки трибунал једино неправоснажно на три године осудио ратног команданта такозване Армије БиХ Расима Делића, и то за одговорност за злочине које су починили страни муслимански борци од 1993. до 1995. године. 

Он је рекао да је "свјестан и да на неки начин разумије што политичко Сарајево опструкцијом процесуирања ратних злочина над Србима жели да свијету предочи своју верзију сукоба током деведесетих година прошлог вијека, али да је разочаран млаком реакцијом, ангажовањем, а некада и опструкцијом српских представника".

Благојевић је подсјетио да је масовно страдање Возућана трајало од 10. до 24. септембра 1995. године, усљед офанзиве 23.000 муслиманских војника Другог и Трећег корпуса такозване Армије БиХ и одреда "Ел муџахедин", НАТО бомбардовања и њихових јединица за брза дејства, као и пакистанског контингента међународних мировних снага.

"Тада је спаљено 30 српских села, протјерано 1.920 српских породица са 7.680 чланова, убијено 459 бораца Војске Републике Српске и цивила, док се за већим бројем још трага", изјавио је Благојевић.

Он каже да је "посебно иритира" што се живи заробљени још воде као нестали иако се тачно зна ко их је заробио, гдје и гдје у спроведени.

Према његовим ријечима, падом Возуће окончано је протјеривање и етничко чишћења Срба са подручја зеничке регије, које је започело 1992. године.

Суд БиХ изрећи ће у петак, 22. јануара, пресуду команданту Трећег корпуса такозване Армије БиХ Сакибу Махмуљину за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Махмуљин је ухапшен 8. децембра 2015. године у Сарајеву, а 31. децембра те године Суд БиХ потврдио је оптужницу.

Оптужница терети Махмуљина да као командант Трећег корпуса, у чијем је саставу дјеловао и одред "Ел муџахедин", није ништа предузео да спријечи злочин припадника тог одреда над ратним заробљеницима и српским цивилима током војне акције на ширем подручју Завидовића и Возуће 1995. године.

Према оптужници, припадници одреда "Ел муџахедин" су од 11. до 29. септембра 1995. године убили 52 ратна заробљеника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана