Без опсежне анализе нема оф-лејбл терапије

Анита Јанковић Речевић
Без опсежне анализе нема оф-лејбл терапије

БАЊАЛУКА - Пацијенти и удружења која заступају обољеле од малигних болести сматрају да би Српска, по узору на Србију, требало да финансира примјену лијекова и за болести за које нису регистровани уколико је доказано да су ефикасни, док струка поручује да би прво требало спровести опширне анализе.

Наиме, средином мјесеца у сусједној Србији измјеном Правилника о доступности лијекова дозвољена је такозвана оф-лејбл (off-label) примјена лијекова о трошку државе, па они коришћени за једну болест могу бити прописани и за другу на коју доказано дјелују. Тако ће грађани Србије, који се суочавају с тешким дијагнозама, лијекове које су морали да купују сада добити о трошку обавезног здравственог осигурања. Оф-лејбл примјена у Србији је одобрена за лијечење дјеце, трансплантацију, малигне и примарне аутоимуне болести, а министарка здравља те земље Даница Грујичић истакла је да се на ове измјене чекало 30 година.

Предсједница Савеза жена обољелих од рака дојке “Искра” Сузана Кекић сматра да би и у Српској требало да постоји могућност да пацијенти буду лијечени оним медикаментима који им одговарају, без обзира на индикације за које је регистрован.

- Поједини пацијенти којима нису доступни одређени медикаменти, уколико имају могућност сами их купују, а у питању су изузетно скупи лијекови, коштају и по неколико хиљада марака. Све што није регистровало или на листи не може се добити, мора се купити. Примјена било којег рјешења које иде у корист пацијената је добродошла - рекла је Кекићева за “Глас”.

У Фонду здравственог осигурања РС истичу за “Глас” да увођење оф-лејбл примјене лијекова захтијева опсежну анализу и разматрање уз укљученост свих релевантних институција здравственог система. Појашњавају да њихове Листе лијекова, као и Програм лијекова, садрже шифру анатомско-терапијско-хемијске класификације, интернационални незаштићени назив медикамента, облик и дозу, као и терапијску индикацију употребе лијека.

- На нашим листама су заступљени лијекови који се прописују за оне индикације за које су их заступници произвођача и регистровали у БиХ. На листи А1 лијекова који се издају на рецепт налазе се лијекови који нису регистровани, али су неопходни у лијечењу појединих обољења и због тога су и уврштени на листу. Ту се, између осталих, налазе медикаменти за поједина ријетка обољења и будући да код нас нису регистровани, користе се код оних индикација за које су регистровани у свијету - рекли су у Фонду.

Додају да се, што се тиче оф-лејбл лијекова који су уведени у Србији, углавном то односи на медикаменте који су у Српској заступљени у Програму лијекова, али са оним индикацијама за које су и регистровани.

- У Програму се ради о лијековима који су доступни у ограниченим количинама и за које постоје листе чекања, а приоритете утврђују љекари Универзитетско клиничког центра РС. За више од 100 лијекова који се налазе у Програму, у овој години је планирано да се издвоји око 71,6 милиона КМ јер је ријеч о изузетно скупим лијековима. Само за један лијек за једног пацијента годишње се издваја око 700.000 КМ - навели су у Фонду.

Наводе да се средства за Програм лијекова обезбјеђују у буџету Републике, јер новац од обавезног здравственог осигурања није довољан за то. 

- Уз подршку ресорног министарства и Владе успијевамо да у Програм лијекова континуирано уводимо нове терапије, као и нове индикације и да повећавамо број пацијената који их примају. Према процјени ове године лијекове из Програма примиће око 3.500 пацијената док је 2016. било око 980 осигураника - рекли су у Фонду.

И национални координатор за малигна обољења РС Зденка Гојковић каже да је за увођење оф-лејбл примјене лијекова потребна пажљива анализа.

Она је појаснила да је оф-лејбл примјена одавно присутна у свијету, те да је ријеч о медикаментима који су годинама у свакодневној пракси.

- Имамо лијекове који нису одобрени за одређене индикације јер када су вршене клиничке студије лијек је испитиван за одређену болест за коју је и регистрован. Прођу године, крене се са примјеном лијека код других индикација, види се да је добар, али компанија која га производи нема интерес за нова тестирања и клиничку студију да би доказивала нешто што се већ користи и онда се то зове оф-лејбл примјена - рекла је Гојковићева.

Процедуре

Због процедура везаних за регистрацију лијекова Бањалучанка Дарија Карановић, која болује од саркома, мјесечно мора да издвоји 6.700 марака.

- Лијек који свакодневно користим, а у чијем упутству за употребу се наводи да је намијењен за лијечење карцинома бубрега и саркома меког ткива, у Српској је на листи само за пацијенте који болују од карцинома бубрега тако да сам приморана да га купујем. Било би од изузетног значаја да буде бесплатан и за друге пацијенте којима је потребан - рекла је Карановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана