Бероња: Родитељи имају нереална очекивања од образовних установа

Срна
Бероња: Родитељи имају нереална очекивања од образовних установа

ПРИЈЕДОР - Све већи број родитеља, позивајући се на права дјеце, а занемарујући одговорности и друштвена правила, има нереална очекивања од образовних установа, каже психолог у Основној школи "Бранко Ћопић" из Приједора Ивана Бероња.

"У новије вријеме се суочавамо са поплавом презаштитничког васпитања које његује патологију екстремног егоцентризма, а знамо да је школа још мјесто у којем је колективни дух на снази, а васпитни социјализацијски моменат један од кључних", рекла је Бероња Срни.

Она наводи да су разлози због којих дјеца долазе психологу анксиозност, осјећај одбачености и неприхваћености, мањак самоконтроле, недостатак емпатије, непоштовање друштвених норми и недостатак радних навика.

Бероња каже да васпитна улога породице слаби јер су дјеца или без јасних граница или затрпана строгом структуром обавеза, док је некадашње друштвено неприхватљиво понашање данас друштвено пожељно јер га фаворизују разни ауторитети присутни у медијима.

Према њеним ријечима, позитивне промјене су настале увођењем психолога у школе јер су дјеца временом оспособљена да препознају и оснажена да пријављују најразноврсније облике насиља, а порастом свијести о значају менталног здравља у друштву уопште школе су се више отвориле према породици у пружању подршке у васпитању и родитељи самоиницијативно долазе по савјет и помоћ чим примијете проблем.

"Рјешење је стављање породице у фокус на нивоу подршке законима тако да бисмо имали систем наклоњен породици и родитељству, едукацију родитеља о родитељству, потребама дјеце и адекватним одговорима на разне друштвене појаве, те подизање свијести о цјеложивотном учењу. Све ово звучи као утопија у нашем систему гдје мајке раде по 12 часова на дан код приватника, док очеви долазе сваких 15 дана на викенд са рада у иностранству, а на службени позив школе нема ко да дође на најобичнији разговор", истиче Бероња.

Социјални радник у Центру "Сунце" Љубица Иветић каже да се у посљедњих 15 година понашање дјеце драстично промијенило, да су сукоби међу дјецом раније били мање опасни и забрињавајући, а да су данас такви да могу бити и кобни по дијете жртву, као и да је неопходно ограничити приступ онлајн садржајима, анимираним филмовима и игрицама који јасно указују и уче на агресивна понашања.

"Такође, учење дјеце прво и једино о њиховим правима, а никако о њиховим обавезама и одговорностима, доводи до тога да имамо све више дјеце који испољавају делинквентна понашања. Ником није у интересу да дјетету ускрати његова права и слободе, али, ако ћемо та права злоупотребљавати или преувеличавати, онда ћемо добити проблеме код дјеце школског узраста", изјавила је Иветићева Срни.

Она је навела примјер дјетета које је дуги низ година гледало и проживљавало психичка и физичка злостављања у породици, те је све своје проблеме и вршњачке сукобе рјешавало агресијом и физичким обрачунима.

"Он је насрнуо на другог дјечака који је од њега млађи и физички слабији, док га је провоцирао трећи дјечак, од њега доминантнији и физички јачи. Није хтио да каже да има проблеме са јачим од себе, него је своју нетрпељивост и снагу покушавао да искали на слабијим од себе", истакла је Иветићева.

Психолог у Угоститељско-економској школи Приједор Дражена Мршић каже да из године у годину примјећује пораст броја ученика код којих су безвољност, незаинтересованост, мањак стрпљења и општа летаргија доминантне карактеристике понашања и то не само према школским активностима, него у свим сферама живота, да ти ученици постижу слабије резултате у учењу, склони су бјежању са наставе и излажу се ризичном понашању, те да је све већи дијапазон проблема са којима се сусрећу просвјетни радници чији рад је све тежи и изазовнији.

"Из анкета које проводимо у нашој школи, евидентно је да та дјеца све раније почињу конзумирати дуванске производе, алкохол, те све млађи ступају у сексуалне односе. Разлози су јак утицај медија, све већи број дисфункционалних породица, али и наставни садржаји који не прате напредак технологије, не држе пажњу данашњим адолесцентима и неопходно их је стога реформисати", рекла је Мршићева Срни.

Према њеним ријечима, код младих апсолутно превладавају права над обавезама, немају стрпљења, хоће све по принципу "сад и одмах", не размишљају о посљедицама, само је битно данас и нема пројекције у будућност.

"Данашње вријеме није нимало безазлено са свим изазовима и ризицима које носи за нашу дјецу и омладину, те смо дужни и обавезни системски радити на едукацији родитеља, ученика, наставника, али и комплетног друштва", поручила је Мршићева.

Учитељица у ОШ "Бранко Ћопић" Милка Мијатовић запажа да дјеца данас, углавном, долазе из малобројнијих породица, да су у већини случајева мажена и пажена у својој ужој и широј породици и да наставак таквог сценарија очекују и у школи, што у колективу није могуће.

"Већина дјеце се брзо прилагоди новонасталој ситуацији, али мањи број их жели да доминира, не либећи се да то буде и негативним понашањем. Такво дијете се тешко поправља, нарушава хармонију одјељења у којем се налази, не прихвата обавезе и одговорности, угрожава права вршњака и учитеља јер и они имају право да уче и раде и да их при томе нико не омета", рекла је Мијатовићева Срни.

Према њеним ријечима, добре промјене данашњице су што су ученици слободнији, комуникативнији, самопоузданији, имају веће животно искуство што се тиче путовања, љетовања на мору, зимовања на планини, као и кориштења дигиталних технологија, а лоше су што неки ученици злоупотребљавају слободе које имају, па тиме штете и себи и свима у одјељењу.

"Лоше је и то што неки постају зависници о мобилном телефону и не разликују добре и лоше садржаје који им се нуде путем интернета. Чини ми се да би рјешење проблема било у комбинацији интелектуалног и мануелног рада, наравно у складу са ученичким могућностима. Један рад одмара од другог, а ученици би више научили кроз праксу и тиме се боље оспособили за квалитетније живљење", поручила је Мијатовићева.

Она је недавно сазивањем родитељског састанка покушала допринијети рјешавању проблема који су дјеца имала код куће, а не у школи, а који су њој пријавили родитељи и затражили помоћ након што су уочили непримјерену, вулгарну и увредљиву комуникацију у "вибер" групама креираним међу дјецом из одјељења. Та комуникација временом је довела и до избацивања поједине дјеце из група гдје се онда та онлајн изолација преносила и у офлајн сферу – иста дјеца бивала су од стране вршњака изолована и у учионици.

"У више наврата дјеци сам на то указала. Они то нису ни радили у школи, али било је случајева да спомињу те своје групе. Сугерисала сам им да имају једну групу и разговарала са њима о штетности увредљивих порука. То се послије смирило, а родитеље сам позвала да се и сами укључе. То није проблем који се дешава у школи и била сам у дилеми да ли сазивати родитељски састанак на ту тему или не, али сам се ето и на тај начин пристала укључити да помогнем ако могу и колико могу", каже Мијатовићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана