Баријере и даље присутне, потребна канцеларија за праћење процеса унапређења

"То је прва препрека у пројектовању стварних потреба и начина за њихово рјешавање", рекла је Ђокићева Срни поводом 3. децембра - Међународног дана особа са инвалидитетом.

Ђокићева, која је особа са инвалидитетом, навела је да је положај ових лица у БиХ лош, иако на њихове многобројне проблеме упозорава и Комитет УН, нагласивши да су жене са инвалидитетом изложене најмање двострукој, а често вишеструкој дискриминацији у друштву", указује Ђокићева

Она је истакла да је алармантно то што у условима глобалне кризе друштвене групе које су већ рањиве и маргинализоване бивају гурнуте још даље на маргине друштва, а њихов положај се додатно погоршава.

"Тако је и у Републици Српској од почетка пандемије вируса корона примјетна знатна стагнација раније покренутих процеса за побољшање положаја лица са инвалидитетом", указала је Ђокићева.

Она је рекла да се на основу рада удружења лица са инвалидитетом зна да се она лица још суочавају са елементарном приступачношћу окружења у смислу архитектонских баријера, али и баријера у комуникацији и приступу садржајима.

"Јавни превоз, посебно међуградски, је велика препрека у мобилности лица са инвалидитетом. Услуге у заједници се врло мало или нимало развијају. Пуни приступ образовању још није омогућен, систематски се не приступа запошљавању лица са инвалидитетом", навела је Ђокићева.

Она је истакла да је један од великих проблема приступ услугама здравствене заштите и адекватним помагалима, ортопедским и аудио-визуелним, оцијенивши да се проблемима ових особа још не приступа систематски, нити мултидисциплинарно.

"Као посљедицу таквог приступа и непостојања јединственог тијела, као што је, на примјер, канцеларија која би пратила процесе унапређења положаја лица са инвалидитетом, немамо ни данас довољно јасну слику о броју и потребама лица са инвалидитетом у Српској", указала је Ђокићева.

Она је указала да удружења лица са инвалидитетом, улажу знатне напоре да направе помак, као и да је улога активиста значајна, али не може да замијени улогу институција које су задужене да свим грађанима обезбиједе равноправне и достојанствене услове живота.

Ђокићева је напоменула да је овогодишња тема обиљежавања Међународног дана лица са инвалидитетом "Трансформативна рјешења за укључив развој: улога иновација у подстицању приступачног и праведног свијета", чиме се скреће на важност креирања друштва у којем сви грађани имају исту могућност да развију своје потенцијале и равноправно учествују у животу заједнице.

Директор Удружења жртава саобраћајних незгода "Степ" Дејан Трнинић рекао је Срни да је највећи изазов у друштву и даље пристуна перцепција да су особе са инвалидитетом терет, које због њиховог урођеног или стеченог инвалидитета треба сажаљевати, сврставати у неспособне и одбацивати.

Трнинић, који је особа са инвалидитетом, каже да су њихови проблеми различити у зависности од категорије, али умногоме слични - здравствени, материјални и егзистенцијални с обзиром на то један "добар број" лица није радно активан, док су трошкови лијечења и доживотне рехабилитације веома високи.

"Мора да се обезбиједи тај социјални и финансијски минимум у којем ће новчана давања у виду цивилних инвалидинина и накнада за туђу његу и помоћ бити довољна за достојанствен живот појединца", рекао је Трнинић.

Он сматра да се цивилни инвалидитет мора институционално изједначити са ратним, као и укинути неоправдан услов за остваривање права на личну инвалиднину - да је инвалидитет настао прије 18. године.

"Особе са инвалидитетом које су запослене често су врло ефикасни и цијењени радници у својим колективима. Те особе улажу свој максимум, не само да би се доказали као подједнако вриједни, већ и због чињенице да запослење представља вид повратка у друштво након завршетка здравствене рехабилитације", истакао је Трнинић.

Он је нагласио да ће се потпуна инклузија постићи онда када се цјелокупно друштво физички и ментално прилагоди особама са инвалидитетом.

"Нажалост, тај дан је још далеко, што не треба да нас спречава да радимо на томе да тај циљ остваримо", каже Трнинић и истиче да се проблемима ове категорије становништва, подизањем свијести, равноправности и укључености у све аспекте друштва треба бавити свих 365 дана у години.

Он је рекао да личним примјером, оснивањем Удружења "СТЕП" жели да укаже на проблеме особа са инвалидитетом, а активностима Удружења настоје се отклонити њихове свакодневне баријере.

"Међу нашим циљевима су побољшање положаја лица жртава саобраћајних незгода и подршка лицима са инвалидитетом уопште, с обзиром на то да су наши чланови како лица са посљедицама саобраћајних незгода, уједно и особе са инвалидитетом", истиче Трнинић.

Предсједник Градског одбора Удружења лица са инвалидитетом Бањалука Радован Ристић рекао је Срни да на подручју бањалучке регије има више од 2.000 особа са инвалидитетом, те да је потребно ојачати персоналну асистенцију, првенствено превоз, јер су то и прва два предуслова за самосталан живот, па тек онда запошљавање.

"И ранијих година смо имали проблема са проналаском посла, а у посљедње двије године од када је присутна пандемија то је још више отежано", рекао је Ристић и додао да је ситуација генерално неповољна за лица са инвалидитетом, а један од највећих пробелам је запошљавања.

Он је навео да је Бањалука предњачи пуно у односу на друге локалне заједница када је ријеч о ријешним архитектонским баријерама, и то не само у Републици Српској, него и у БиХ, али сматра да има још пуно тога да се ради.

Дан лица са инвалидитетом, 3. децембар, установљен је 1992. године резолуцијом Генералне скупштине УН с циљем скретања пажње на разумијевање инвалидитета и значај подршке друштва у очувању достојанства, обезбјеђивању поштовања људских права лица са инвалидитетом, као и побољшања услова живота

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.