Бањалука: Земљотрес који је промијенио све

Срна
Бањалука: Земљотрес који је промијенио све

БАЊАЛУКА - Тог 27. октобра прије 51 годину, у 9.11 сада већ давне 1969. шест Рихтера тресло је врбаску љепотицу, из чијих рушевина је изникла нова Бањалука, коју су подигла солидарност и љубав њених грађана, чија су срца куцала као једно од оног тренутка када је “криви сат” престао да куца.

Четири јака потреса догодила су се 26. и 27. октобра 1969. године, а главном удару претходила су два јака помјерања тла. Главни удар догодио се 27. октобра 1969. године с магнитудом од 6,6 јединица Рихтерове љествице, послије којег је услиједио накнадни удар од 4,7 степени по Рихтеру. Потреси су оставили посљедице на подручју 15 општина тадашње Босанске Крајине, с тим да је у Бањалуци 15 људи смртно страдало, од којих 13 у згради “Титаник”, која је претрпјела тешка оштећења. Повријеђено је 1.117 особа, а земљотрес је нанио огромну материјалну штету на 86.000 стамбених јединица.

Бањалука је остала без струје и воде, а војска је заједно с грађанима рашчишћавала рушевине и спасавала затрпане. У овом потресу зграде су пуцале као стакло. Много више интеријера остало је тешко препознатљиво јер су степеништа и преградни зидови били уништени или искривљени. О јачини потреса и његовој снази најбоље говори податак да су у Фабрици целулозе здробљени армиранобетонски стубови дебљине седамдесетак центиметара.

Док су одважни спасиоци покушавали извући било кога испод рушевина “Титаника”, у којем је било највише жртава, дотле су здравствени радници имали пуне руке посла. Радили су на отвореном, јер су у потресу изгубили све објекте. Радили су пожртвовано, предано и непрекидно. Најтеже болеснике и рањенике пребацивали су у друга мјеста, која су свесрдно понудила помоћ. Пацијенти су евакуисани болничким аутомобилима, авионима и хеликоптерима.

Како је потонуо “Титаник”
“Титаник”, тадашња импозантна четвороспратница у самом центру Бањалуке, у којој су живјеле углавном породице официра ЈНА, 27. октобра 1969. задесила је трагична судбина. Бањалучки “Титаник” је потонуо као и истоимени легендарни брод. Кад се земља затресла срушио се као кула од карата, у згради су погинуле мајка и кћерка, а снимци који свједоче о томе обишли су цијели свијет. Ова стамбено-пословна зграда се простирала од хотела “Палас” до почетка Господске, на мјесту данашњег Трга Крајине.

Видимо се код “кривог”
На Тргу Крајине и данас се налази сат који је престао да ради тог 27. октобра 1969. године у 9.11. У знак сјећања на трагедију популарни “криви сат”, како су га прозвали Бањалучани, данас је једно од култних састајалишта младих.

Анегдота о соби 113 за Тита
Једна од најинтригантнијих анегдота из доба земљотреса везана је за хотелску собу која је преживјела катастрофу. Хотел “Палас” је тешко оштећен у земљотресу: срушене су све собе осим једне - собе број 113. Кључ ове собе су као сувенир официри ЈНА предали Титу, када је посјетио порушену Бањалуку.

Школа “бескућница”

Бањалучки земљотрес упамћен је и по солидарности, јер је помоћ стизала из свих крајева Југославије, Европе и свијета. Након потреса нову зграду Гимназије поклонио је Бањалуци град Сарајево, Основну школу “Георги Стојков Раковски” бугарски народ, а школу у Слатини, која је названа “Холандија”, холандска влада.

У земљотресу је страдала и зграда чувене Реалке, коју је од 1895. до 1898. године градио познати предузимач Хиполит Покорни. Била је то најљепша зграда из аустроугарског периода, понос града, али је у земљотресу озбиљно оштећена, па је наложено њено рушење 31. јануара 1970. године. Ово се дешавало пред очима неколико хиљада Бањалучана, који су кроз сузе пјевали химну “Гаудеамус”, испраћајући своју Бастиљу у историју. На мјесту на којем се налазила Велика реалка, саграђен је Дом солидарности, у којем су данас просторије Народне и универзитетске библиотеке РС, Музеја РС, Привредне коморе РС, Дечјег позоришта РС и Дома омладине.

Ипак, тих дана је једна школа остала без крова над главом, па је и данас “бескућница”. Наиме, зграда Медицинске школе, с лабораторијама, интернатом и гимнастичком салом, оштећена је у земљотресу, па је 1970. срушена. На њеном мјесту је подигнута Гимназија, док су бањалучки медицинари остали вјечити подстанари. Школа је данас привремено смјештена у војну фабрику “Космос”.

Просперитет
Након земљотреса Бањалука доживљава градитељски бум. Број становника у Бањалуци се знатно повећао, изграђена су читава нова насеља, попут Борика, у којем су станове добили многи Бањалучани који су у земљотресу остали без крова над главом.

Они мање срећни смештени су “привремено” у баракама у насељу Буџак (данас Лазарево). И данас многи станују у тим баракама. Интересанстно је да је након земљотреса број аутомобила у граду утростручен.

Град младости остао без ње
Послије потреса, 10. новембра почела је и серија дубоких људских потреса. Тог дана, наиме, почела је организована евакуација 8.022 ученика и 499 учитеља, наставника и професора. Једна за другом школе су напуштале град, јер услова за одржавање наставе није било, пошто су школске зграде биле тешко оштећене или порушене и јер је требало издвојити младост Бањалуке и сачувати од евентуалних епидемија, које су се могле, с обзиром на тешке услове становања, јавити у зимском раздобљу. Био је то оправдан потез. Али, растанци с најдражим и најмлађим становницима града тешко су свима пали, наводе Независне Новине.

Градови у које су пошли, примили су их пријатељски. Настојали су на сваки начин да им ублаже тренутке растанка од најдражих, односно боравак у својој средини. Тако су чинили сви, чак и у иностранству. У Велдену у Аустрији је за ту прилику формирана школа “Бањалука”, састављена од близу 130 ученика трећих и четвртих разреда. Загребачки недјељник “Арена” је покренуо акцију повратка кући бањалучких ученика, а град је живнуо. Људи су се радовали данима повратка за годишњицу ослобођења града 22. априла. Караван “Први осмијех Бањалуке” заустављао се пред матичним школама. Живост је завладала. Градски стадион био је испуњен до посљедњег мјеста. Познати естрадни умјетници приредили су забавни програм. Међутим, када је ушла колона гимназијалаца на челу с професорима и запјевала “Гаудеамус игитур” многе очи су засужиле.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана