Апелу за заштиту културно-историјског насљеђа Срба придружила се још 52 интелектуалца

ГС
Апелу за заштиту културно-историјског насљеђа Срба придружила се још 52 интелектуалца

БАЊАЛУКА- Група од 43 историчара, предвођена професорима јавних универзитета у Републици Српској и Србији, покренула је недавно апел под називом "Заштитимо културно-историјско насљеђе Срба и достојанство науке", саопштено је са Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци.

Иницијатори су се у тексту самог Апела осврнули на све чешће и очигледније покушаје кривотворења историјских чињеница о средњовјековној прошлости Срба на територији данашње Републике Српске и БиХ.

- Један од таквих очигледних примјера промовисања тзв. "босанске нације" и кривотворења прошлости, поред присвајања краља Стефана Твртка I Котроманића, јесте и случај у вези са Чајничким четворојеванђељем, гдје се негира његов православни и српски карактер, а Српска православна црква се оптужује за његово угрожавањe. Након овога, нажалост, показало се да вербални напади на Српску православну цркву нису појединачни изоловани случајеви - наводи се у Апелу.

Текст Апела намијењен је институцијама Републике Српске и Србије, затим академској и стручној заједници, као и националним радницима, са циљем да се посвети већа пажња српској средњовјековној историји и културној баштини у данашњој БиХ, а посебно на територији Републике Српске.

Иако је намијењен наведеним институцијама и српској јавности Апел је изазвао низ негативних реакција у ФБиХ, наводи се у Апелу.

- Потписници Апела су указали на потребу да се заузме проактиван однос према најбитнијим питањима из српске историје и културе умјесто досадашњег пасивног става. На првом мјесту, желимо да упозоримо на кривотворење историјских чињеница у разне политичке и личне сврхе, као и ширење псеудонаучних теорија које су присутне у јавној сфери. Као друго, на неопходност заједничког дјеловања свих јавних институција, како би најважније теме из српске историје и културе добиле зазлужено мјесто у образовним, научним и културним институцијама - истиче се у Апелу.

Изучавање значајних идеја, догађаја и личности из прошлости нема за циљ обичну репродукцију истих, већ представља камен темељац за разумијевање како садашњих тако и будућих процеса, наводи се у Апелу.

- Због тога је значајан број истраживача, професора, академских и јавних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе подржао текст Апела и настојања да историјска истина, заснована на чињеницама и аргументима, надвлада све идеологизоване и политизоване конструкције данашњице - закључује се у Апелу.

Апелу за заштиту културно-историјског насљеђа Срба се сада придружило још 52 интелектуалаца, истраживача, академских и јавних радника из Републике Српске, Србије и Црне Горе.

1. Проф. др Горан Васин, Филозофски факултет у Новом Саду
2. Проф. др Ненад Нинковић, Филозофски факултет у Новом Саду
3. Проф. др Часлав Д. Копривица, Факултет политичких наука у Београду
4. Проф. др Зорица Никитовић, Филолошки факултет у Бањалуци
5. Доц. др Олег Солдат, Филозофски факултет у Бањалуци
6. Проф. др Јелица Стојановић, Филолошки факултет у Никшићу
7. Проф. др Слободан Владушић, Филозофски факултет у Новом Саду
8. Проф. др Дарко Танасковић, дипломата и оријенталиста, Београд
9. Др Миша Ђурковић, научни саветник, Институт за европске студије, Београд
10. Проф. др Славица Васиљевић Илић, Филолошки факултет у Бањалуци
11. Ма Данијел Дојчиновић, Филолошки факултет у Бањалуци
12. Др Вера Чолаковић, Филолошки факултет у Бањалуци
13. Проф. др Зоран Чворовић, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу
14. Др Рајко Петровић, научни сарадник, Институт за европске студије, Београд
15. Проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет у Новом Саду
16. Доц. др Нина Сајић, Факултет политичких наука у Бањалуци
17. Мр Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске
18. Проф. др Здрава Стојановић, Правни факултет у Бањалуци
19. Проф. др Мирослав Дринић, Филозофски факултет у Бањалуци
20. Ма Марко Ромић, Правни факултет у Бањалуци
21. Доц. др Јелена Газдић, Универзитет у Никшићу
22. Драга Бојовић, Филолошки факултет у Никшићу
23. Лидија Томић, Филолошки факултет у Никшићу
24. Ма Александра Савић, Удружење лектора Републике Српске, Бањалука
25. Мр Марко Алексић, археолог, Београд
26. Др Славољуб Лукић, Републички педагошки завод, Бањалука
27. Слађана Танасић, Републички педагошки завод, Бањалука
28. Др Драган Шућур, историчар, Бањалука
29. Мр Бојан Вујичић, Завичајни музеј Градишка
30. Мр Бојан Вујиновић, археолог, Градишка
31. Љиљана Парежанин Врућинић, Завод за заштиту споменика Републике Српске, Бањалука
32. Љубица Срдић, археолог, Бањалука
33. Момчило Остојић, новинар, Бањалука
34. Ма Лазар Радан, историчар, Требиње
35. Ма Симо Радић, историчар, Требиње
36. Петар Милошевић, историчар, Требиње
37. Ма Марко Пекић, историчар, Параћин
38. Ма Данко Михајловић, кустос историчар, ЈУ Музеј "Стара Херцеговина", Фоча
39. Горан Комар, самостални истраживач, Херцег Нови
40. Милана Бабић, професор српског језика, Требиње
41. Предраг Адамовић за Србско сабрање Баштионик, Бањалука
42. Весна Андрић, професор српског језика, за Српско удружење "Ћирилица", Требиње
43. Павле Ратковић за Задужбину "Кнез Мирослав Хумски", Требиње
44. Маја Видовић, професор историје, предсједник "Клуба историчара Посавина", Шамац
45. Јанко Јоксимовић, професор историје, члан "Клуба историчара Посавина", Модрича
46. Мр Данијел Михић, теолог, Бањалука
47. Јасенко Тодоровић, новинар, Бањалука
48. Бранимир Ђуричић, новинар, Бањалука
49. Татјана Миздрак, новинар, Бањалука
50. Др Александар Лукић, научни сарадник, Институт за новију историју Србије, Београд
51. Др Ања Николић, историчар, Београд
52. Ма Сава Самарџић, историчар, Београд

Претходно су Апел потписала 43 истраживача, историчара, професора и јавна радника из Републике Српске и Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана